Šta je bubamara
Bubamara (lat. Coccinellidae) je buba, ali i insekt, jer pripada najbrojnijem redu buba svrstanih u insekte. Poluloptastog je oblika, sa jasno izraženim trupom, glavom i stomakom. Dužina tela je najčešće do 8mm. Ima dva para krila, ali su samo donja razvijena za letenje. Gornja krila su oklop crvene ili zlatno žute boje na kojma se nalazi od dve do sedamnaest tačkica. Na glavi ima antene različite dužine, sačinjene iz više segmenata.
Bubamare imaju tri para nogu, veoma razvijeno čulo mirisa i usni aparat za grickanje i sisanje, ali on se nalazi u larvi. U svetu postoji oko 5000 različitih vrsta, a na našem podneblju oko 60 različitih bubamara.
Dobre strane bubamare
Bubamara je predator, koji se hrani vašima, drugim insektima, njihovim jajima, gusenicama, pa čak i leptirima. Upravo ta njena osobina je veoma bitna budući da živi na različitim biljkama i hrani se navedenim živim bićima, koji su štetočine i predstavljaju opasnost za biljke. Zbog toga veoma je korisno čuvati ih i ne dirati, jer one čiste biljke, nešto kao prirodni insekticid. Neretko se to i dešava da se namenski upotrebljavaju za biološku kontrolu štetočina.
Biljke koje privlače bubamare i koje treba saditi su: lavanda, hajdučka trava, beli luk, peršun, komorač, maslačak,… Poznato je da bubamare na dnevnom nivou znaju da pojedu od 200 do 300 lisnih vaši, a u toku svog života i do 5000. Dobro je znati da se one danas nalaze na listih zaštićenih insekata, te prilikom prskanja nekih drugih insekata, neophodno je zaštititi bubamare, kako im ne bi naudili.
Štetnost bubamare
Bubamare su aktivne danju, a posebno za vreme letnjih meseci, tokom juna i jula. Stanište im čine široka polja, a posebno vole zemljište pod lucerkom detelinom. Naime, preko zime ostaju na ovim poljima, sakrivene ispod zemljišta. Početkom proleća se pare, a u toku aprila i maja polažu jaja na list lucerke iz kojih se kasnije razvijaju larve. Larve sisaju tečnost iz listova i na taj način ih oštećuju. U tim slučajevima, dozvoljeno je hemijsko tretiranje bubamara, jer one u velikoj meri prave štetu usevima lucerke.
Ova vrsta bubama poznata je kao lucerkina bubamara.
Pored lucerke, bubamare znaju da se hrane cvećem, lišćem, polenom i plodovima nekih biljaka i životinja, čineći veliku štetu. U tim slučajevima, moraju se primeniti odgovarajuće mere primene insekticida.
Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsti biljaka, životinja i gljiva, na osnovu Zakona o zaštiti prirode Republike Srbije, insekti iz reda tvrdokrilaca (lat. Coleoptera), iz porodice bubamara, vrste – Adalia Bipunctata; Anatis Ocellata i Exochomus Quadripustulatus nalaze se na listi strogo zaštićenih divljih vrsta.
Vrste bubamara
Azijska bubamara
Kada pričamo o bubamarama kao štetočinama, često se misli na azijske bubamare. Ove bubamare imaju različite boje, od crne do narandžaste sa velikim brojem crnih tački (od 19 do 21). One se pojavljuju u periodu od oktobra i tokom novembra, kad nije sezona drugih insekata. Suština je da one tada traže domaćina gde će da prezime zimu. Neretko to bude u domaćinstvima, u ruralnim sredinama ili vikendicama. Nisu otrovne, ali su izazivači alergija i kao takve nisu poželjne u blizini ljudi, posebno dece.
Ukoliko se uoče u kući, najčešće su u prozoru, najbolje ih je usisati, jer ukoliko se mehanički ubijaju ostavljaju jak miris i tragove koje je teško ukloniti, potrebno je nekada i par godina. Sa druge strane, ne treba ih puštati jer će pojesti domaće bubamare.
Sedmotačkasta bubamara
Sedmotačkasta bubamara (lat. Caccinella Septempunctata) poznata je i kao domaća ili evropska bubamara. Ona je dobra štetočina koja se hrani lisnim vašima i na taj način čuva razne biljke od štetočina. Domaća bubamara je klasična crvena bubamara sa sedam crnih tačkica, koja nam je svima poznata i koju svi zapravo i volimo. Iako se nalazi pod zaštitom države, domaća bubamara je ugrožena od strane azijske bubamare, koja je napada i jede.
Mladi domaći istraživači, želeći da učine nešto po pitanju zaštite domaćih bubamara, proučavali su situaciju i saznali da azijske bubamare ne vole koprivu, a domaće bubamare vole lavandu.
Zahvaljujući ovoj informaciji, došli su na ideju da u onom delu gde imamo biljke kojima su potrebne domaće bubamare kao prirodni insekticid treba posaditi lavandu koja će privući domaće bubamare. Na određenoj distance treba posaditi koprivu, ali u saksijama, jer je u pitanju korovska biljka, i kopriva će odbijati azijske bubamare i zaštititi domaće bubamare. Time će biti rešen dvostruki problem. Zaštite domaćih bubamara i zaštita bilja.
Bubamare su korisni insekti, ali i štetočine i zbog toga je nužno poznavati ih i raspoznavati.