Gmizavci

Poskok

Poskok (lat. Vipera Ammodytes) je vrsta zmije iz porodice ljutica. On je najopasnija i najveća evropska otrovnica. Naraste do 95cm, a prosečna dužina poskoka je 50—70cm. Izražen je polni dimorfizam koji se odlikuje u veličini jedinke. Mužjaci se od ženki razlikuju i u boji, tj. mužjaci su obično pepeljasto sivi, a samo ponekad sa dodacima žućkaste boje ili roze boje. Ženke su najčešće smeđe, bakrene ili bronzane boje. Zajedničko obeležje svih jedinki je tamno braon ili crna cik-cak pruga koja se proteže celom dužinom leđa. Jedinstvena karakteristika poskoka, po kojoj je lako prepoznatljiv, je „roščić“ na vrhu nosa koji naraste do 5mm. Donja strana, inače kratkog repa, prebojena je kod jedinki oba pola žutom, crvenom ili svetlo zelenom bojom.

Voli suva, kamenita, brdovita područja s retkim biljnim pokrivačem. Nije karakterističan za šume, ali ako ga se tamo pronađe, to su većinom krajevi šuma ili čistine. Takođe se može pronaći na mestima vezanim uz ljude poput farmi i vinograda.

Šarka

Šarka (lat. Vipera Berus) je otrovnica prosečne dužine tela oko 55cm, obično do 65cm, a retko do 90cm. Šarka je zdepasta i spora, veoma kratkog repa, okrugle i pljosnate glave, koja se jasno odvaja od trupa. Boja jako varira, od potpuno svetlih primeraka sa slabo izraženom cik-cak prugom na leđima do potpuno crnih primeraka kod kojih cik-cak pruga nije vidljiva. Većina jedinki ipak ima izraženu cik-cak prugu duž čitavih leđa, tamniju od osnovne boje. Pruga je kod nekih jedinki razlomljena.

Nalazimo ih na raznim vrstama staništa: livade, kameniti obronci brda, rubovi šume, kamenolomi, obale reka, jezera. U južnoj Evropi nalazimo je ili u močvarnim krajevima ili na višim nadmorskim visinama.

Planinska šarka

Planinska šarka (lat. Vipera Ursinii Macrops) je najmanja evropska zmija otrovnica, najveći primjerci dosežu veličinu od 55cm, međutim, u pravilu su mnogo manje. Telo im je kratko i zdepasto, mužjaci su uglavnom svetlo sivi sa izraženom cik-cak leđnom prugom, dok su ženke uglavnom smeđe-žućkaste sa nešto manje izraženom cik-cak leđnom prugom. Živi u planinskim područjima, iznad 1500m nadmorske visine u južnim područjima Srbije, južnim delovima Hrvatske, Bosne, Crne Gore i u severnoj Albaniji.

Šargan

Šargan (lat. Vipera Ursinii) je zmija otrovnica, ali nije opasna za čoveka. Otrov je dosta slab tako da njen ujed izgled kao ujed pčele. Šargan živi na pašnjacima i livadama iznad 1500m nadmorske visine. Dužina se, najčešće kreće od 30 do 50cm, mada nekada može biti i do 60cm. Ima mali rep.

Šargan ima boju od svetlo sive do svetlo braon, sa prepoznatljivom cik cak braon šarom na leđima. Hrani se zrikavcima, skakavcima, ređe gušterima i glodarima. Pola godine (oktobar-april) spava zimskim snom. U proleće se pari i rađa do tri živa mladunca. Danas ih najviše ima na Šar planini i Prokletijama.

Smukulja ili Lažna šarka

Smukulja (lat. Coronella Austriaca) je neotrovna zmija iz porodice Smukova. Poznata je i kao lažna šarka, jer svojim izgledom podseća na šarku. Prosečno naraste do 75cm, retko preko 80cm. Pretežno su sivkasto, smeđkasto ili crvenkasto obojene. Na leđima su dva reda tamnih (najčešće smeđih) pega, a iza glave su malo veće mrlje, često u obliku malih „rogova“ ili krune. Od nosa preko oka prema vratu prolazi tamna pruga. Trbuh je crvenkast, narandžast, siv ili crnkast, nekad sa pegama. Zbog obojenosti ljudi je često mešaju sa šarkom, ali smukulja nema cik-cak liniju, vitkija je i nema grebenaste ljuske. Uglavnom nastanjuje suva staništa, ali često stanuje i na obrocima stenovitih predela i klisura. Voli puno sunca, mada ih možete naći i na nešto vlažnijim mestima. Aktivna je danju, a u vreme letnjih žega noću. Izbegava velike vrućine. Nije penjačica, ali se može „verati“ po gustom niskom grmlju.

Iako je u pitanju lenja i flegmatična zmija, ona kada se oseća ugroženom napada. Smukulje se hrani insektima, miševima, gušterima, jajima ptica i gmizavaca i malim zmijama.

Belouška

Belouška (lat. Natrix Natrix) ili vodena zmija je zmija koju najčešće srećemo. Uglavnom se nastanjuje pored vode (reka, jezero, bara, kanal), na oranicama, njivama, ali dođe i do naselja. Ima veoma dugačak rep, tako da joj ukupna dužina iznosi 1,5 do 2m. Boja se kreće od maslinasto zelene do plavo crne. Ima dve svetle tačke na glavi, zbog kojih je i dobila ovo ime. Nije otrovna, ali, kada je ugrožena zna da pušta neprijatan miris. Hrani se žabama, mrmoljcima, ribama, sitnim glodarima i drugim zmijama. U proleće leže između dva i trideset jaja iz koji se legu mladunci.

Ribarica

Ribarica (lat. Natrix Tessellata) je još jedna vodena zmija, ali zmija koja roni. Zna da roni i do dva sata kako bi uhvatila plen. Hrani se ribama, a često je i sama plen raznim pticama i drugim zmijama.

Ribarica je neotrovna zmija iz porodice smukova. Često se može naći u vodama Dunava i Save, ali je potpuno bezopasna. Ne ujeda, ali se brani tako što šišti i pušta neprijatan miris. Veoma često zna da zaluta i do grada i živi u kanalima za odvod atmosferske vode. Dužina je od 80cm do 1m. Jaja polaže u pesak, obično u julu, a mlade dobija u avgustu.

Običan ili Eskulapov smuk

Običan ili Eskulapov smuk (lat. Zamenis Longissimus) je velika, neotrovna zmija, dužine do 2m. Nalazi se u svim delovima Srbije, ali su to obično zatvorena staništa, kao na primer bukova i bukovo-hrastova šuma. Puno se kreće i neretko dolazi do ljudskih naselja. Veoma je mirna zmija, čak i u prisustvu ljudi. Hrani se sitnim sisarima, ređe pticama i gušterima. Ženka leže od dva do osamnaest jaja.

Stepski Smuk

Stepski smuk (lat. Dolichohis Caspius) je česta, snažna i velika zmija. Dužina je u proseku između 1,6 i 1,8m, mada može dostići dužinu i do 2m. Veoma je brza i aktivna zmija. Dobar je penjač i zna se popeti i do 7m za plenom. Iako je neotrovna, zna biti veoma agresivna i napasti bez upozorenja.

Stepski smuk se hrani sitnim sisarima, gušterima, pticama i drugim zmijama. Stanište su mu hrastove šume i šume stepe u nižim predelima. Stepski smuk se nalazi na listi zaštićenih vrsta.

Četvoroprugasti Smuk

Četvoroprugasti Smuk (lat. Elaphe Quatuorlineata) je najveća evropska zmija, koja može dostići dužinu i do 2,6m. Ime potiče od četiri pruge koje se nalaze na leđima odrasle jedinke. Sa druge strane, mlade jedinke imaju svega dve šare i ljudi ih često mešaju sa šarkom i zbog toga ih ubijaju. Ovaj primerak smuka živi na većim nadmorskim visinama, a hrani se sitnim sisarima, sitnim glodarima i manjim pticama.

Četvoroprugasti Smuk je neotrovna, veoma snažna i aktivna zmija, koja svoj plen hvata tako što se obmotava oko njega, davi ga i spada u grupu udava.

Šilac

Šilac (lat. Platyceps Najadum) je jedna od najbržih zmija na našem podneblju. Ima vitko telo, sa dugačkim repom i jasno istaknutom glavom, dostiže dužinu od 1 do 1,3m. Voli suva staništa, ali živi i na stenovitom području sa gustom vegetacijom, na kamenjarima, pašnjacima i oranicama. Ženka šilca polaže tri od šesnaest jaja.

Kako se zaštititi od zmija

Zmije se često nalaze u čovekovoj neposrednoj blizini. Iako se otrovnice retko, gotovo nikada ne pojavljuju u naseljenom području, susret sa zmijom bilo koje vrste nikada nije prijatan. Usađeni strah je uvek prisutan. I donekle je to opravdano. Sa jedne strane strah od otrovnica, a sa druge činjenica da se pojavljuju na onim mestima gde ima, za nju zanimljive hrane, a to su miševi i pacovi. Obično se nastanjuje u podrumima, kanalizacijama, tavanima i svim onim mestima gde mogu da se sakriju. Kako su potencijalni nosioci raznih obolenja, opasnih za ljude i životinje, neophodno ih je što pre ukloniti, ali ne i uništiti jer su u našoj zemlji zakonom zaštićene.

Da bi se zmije uklonile sa određenog područja, isto je neophodno održavati. Košenje trave, uklanjanje smeća i drugog materijala, gde bi se one mogle uvući. Takođe, neophodno je redovno održavati podrume, tavane, ostave, zatvarati rupe i sva ona mesta idealna kao njihova skloništa.

Takođe, nužno je redovno sprovoditi deratizaciju i očistiti prostor od miševa i pacova, glavne hrane za kojom idu zmije.

Viši stepen podrazumeva upotrebu hemijskih sredstava koje svojim mirisom teraju zmije sa određenog područja. Suština je da se tzv. repelenti (hemijska sredstva) postavljaju na tačno određenim mestima koja se žele zaštiti od zmija. Ono što je bitno znati jeste da repelenti vremenom gube na intezitetu i moraju se zameniti.

Deviperacija je proces aplikacije repelenata i nju sprovode stručne ekipe. Jedna od njih je i Eko Tim, koji posao obavlja po EU standardima, posedujući sve dozvole nadležnih ministarstava. Ukoliko vam je potrebna pomoć i rešenje kako se zaštiti od zmija kontaktirajte nas, nećete se pokajati.