Krompirova zlatica (lat. Leptinotarsa Decemlineata) ili buba krompirača, jedan je od najopasnijih štetočina koje napadaju krompir. Telo im je ovalnog oblika, dužine oko 10mm, žute boje sa deset tamnih uzdužnih pruga. Larve imaju crnu glavu i noge, sa dva reda crnih pega i crvenkaste su boje. Imaju najčešće dve generacije godišnje koje se međusobno preklapaju.
Istorija krompirove zlatice
Poreklo vodi u Severnoj Americi, a ekspanzija u našim poljima postala je izraženija nakon Drugog svetskog rata. Danas je gotovo nemoguće zamisliti uzgoj krompira bez suočavanja s ovom napasti. Njen apetit nije selektivan, hrani se lišćem krompira i drugim biljkama iz iste porodice, poput paradajz, paprika, biber, duvan, a naročito voli plavi patlidžan. Na početku, rupičasto oštećuje lišće, ostavljajući karakteristične otvore, da bi kasnije prešla na kompletnu lisnu masu. Larve, koje su aktivne tokom ranijih faza razvoja, čine veću štetu nego odrasli insekti. Napadi zlatice dovode do smanjenja broja i veličine krtola, posebno ako se uništavanje lišća dogodi pre nego što biljka krompira procveta.
Razmnožavanje bube krompirače
Prezimljavaju pod zemljom, a na proleće izlaze iz zemlje i hrane se lišćem krompira. Posle desetak dana polno sazrevaju i nakon parenja ženke polažu jaja na list. U stanju su da polože preko 500 jaja u periodu od oko mesec dana. Larve zbog svoje brojnosti nanose mnogo veću štetu od odraslih jedinki. Aktivno se razmnožavaju, pa je moguće da u nekoliko sezona njihova populacija dostigne i do broja od hiljadu jedinki.
Krompirova zlatica, terminator među insektima
Imaju dug život za insekta, neke vrste i do tri godine. Mogu dugo da izdrže bez hrane, po nekoliko meseci. Na njih ne utiču padovi temperature i vremenski uslovi. Lako se prilagođavaju svakoj problematičnoj situaciji u nastojanju da opstanu. U stanju da se „prave mrtve“ izvrnuvši se nepomično na leđa, ukoliko procene da je to adekvatna zaštita. Prelaze relativno velike distance, mogu da prežive do deset dana u vodi, a čak i zamrznute mogu da opstanu do dva dana.
Dezinsekcija krompirove zlatice
Krompirova zlatica izuzetno brzo razvija rezistentnost na insekticide. Zato je potrebno odložiti pojavu otpornosti tako što će se pravilno obavljati mere dezinsekcije, u zavisnosti od tretirane površine i stepena kontaminacije. Često se dešava da usled nestručnog rukovanja pesticidima pre dođe do uništenja samog krompira nego štetočine.
Kako se zaštiti?
Prva faza je prevencija, prostorna izolacija. Ukoliko ste u mogućnosti novo polje krompira postavite na udaljenosti od polja na kom je sađen prethodne godine. Uklanjanjem starih biljaka, ujedno ste uklonili i skrovišta krompirove zlatice.
Prirodna zaštita je sadnja rena među rasad krompira, jer ren krompirova zlatica izbegava. Ručno sakupljanje i uništavanje insekata, jaja i larvi je moguće ukoliko je infestacija umerena, posebno je u manjim baštama ovo primenjiva mera.
Hemijsko suzbijanje se se izvodi kada do 50% larvi izađe iz jaja. Mogu se koristiti različite vrste insekticida poput organofosfati, karbamati, piretroidi. Druge grupe isekticida efikasne su protiv larvi i najčešće ne deluju na odrasle jedinke. Ukoliko se odlučite za hemijsko suzbijanje, savet je da kontaktirate profesionalnu službu za ddd usluge, makar zbog konsultacija, jer je tretman dezinsekcije u prehrambenoj industriji posebno zahtevna kategorija koja nestručnom primenom može izazvati ekonomske štete ali i ugroziti zdravlje.