Stvaranje ekoloških uslova za otklanjanje opstanka gmizavaca u naseljima i turističkim naseljima

Kako bi se smanjila prisutnost zmija u naseljima potrebno je stvoriti uslove koji što manje pogoduju njihovom načinu života. Potrebno je smanjiti broj mesta na kojima se mogu sakriti gmizavci i/ili njihov plen, zatim je moguće obaviti dodatnu deratizaciju nakon uređenja okoline kako bi se uklonio njihov plen sa tog područja. Zapuštene površine u naseljima u neposrednoj blizini kuća potrebno je urediti, isto kao i održavati urednim dvorišta i vrtove – npr. redovno kositi; ukloniti hrpe kamenja, otpada, građevinskog materijala (crep, cigla, blokovi), najlon, daske i tome slično. Domaćinstva koja žele mogu nabaviti i mačku kao kućnog ljubimca – naime one su veliki lovci i u pravilu dvorišta sa mačkama imaju puno manje poseta zmija od ostalih dvorišta.

U podrumima i skladišnim prostorijama potrebno je zatvoriti sve ventilacione otvore npr. gustom plastičnom mrežom (kakva se koristi za komarce), te sanirati, odnosno, začepiti sve ostale rupe i procepe kroz koje bi zmije mogle ući. To uključuje i otvore široke samo 0,5cm jer zmije, pogotovo mlade, mogu prolaziti kroz izrazito uske otvore.

U slučaju da je zmiju otrovnicu potrebno ukloniti iz naseljenog područja (npr. dvorišta, blizina vrtića i sl.) potrebno je zvati stručnjake, odnosno osobe koje imaju iskustva i vešte su u baratanju otrovnicama. Naime, ako se njima rukuje nestručno i bez odgovarajuće opreme (zaštitne rukavice, štap za zmije) vrlo je velika mogućnost ugriza. Ako ste u potpunosti sigurni da zmija nije otrovnica možete je ukloniti i sami. Pomoću štapa (za svaki slučaj) se zmija može pridignuti sa zemlje i u platnenoj vreći koju treba dobro zatvoriti (čvrsto zavezati) odneti na prirodnu lokaciju u blizini naselja, u park šume i slično.

Sanacijsko preventivne radnje i postupci za otklanjanje neželjenih kontakata – prevencija

Najveći broj ugriza zmija događa se kada ljudi uđu u direktni fizički kontakt sa zmijom, bilo namerno ili nenamerno.

Pravilno postupanje u slučaju susreta sa zmijom

Pri susretu sa zmijom – Bez panike

Ne dovoditi se u kontakt sa životinjom i ne izazivati ne biste trebali pokušavati ubiti, uhvatiti ili odgurnuti zmiju! Ako je zmija uočena na vreme (to je pre nego što se nagazilo na nju ili je se primilo rukom) ne bi trebalo biti nikakvih problema. Otrovnice su svakako opasne za čoveka, ali je i čovjek itekako opasan za njih. Ljutice – viperide nisu posebno brzo zmije, a pri susretu sa opasnošću obično se ponašaju tromo (neće brzinski odjuriti poput nekih drugih vrsta), već najčešće zauzimaju preteći stav, upozoravaju na svoju prisutnost siktanjem i polagano se povlače. Svrha ovakvog ponašanja je upozoravajuća, kako bi se potencijalna opasnost održala na odstojanju dok se ljutica povlači na sigurno. Takvo ponašanje je prisutno i kod nekih zmija neotrovnica. Ono što u tom slučaju treba uraditi jeste:

nikako se ne približavati zmiji
održati udaljenost između zmije i sebe od barem 50 cm
držati zmiju na oku
zaobići zmiju ako je to moguće
ako ne, pričekati da se zmija skloni!
Zmije ne mogu skakati, a ljutice ne mogu ni puzati brže nego što čovek može trčati. Domet ugriza koji ljutica može dostići izbacivanjem prednjeg dela tela iznosi najviše koliko je životinja dugačka. Prema tome, na udaljenosti od 1 metra od otrovnica, ista nikako ne može nauditi ako joj se ne približavamo. Osim toga, da bi zmija odapela prednji deo tela, mora ga prvo napeti, približavanjem glave telu i savijanjem prednjeg dela tela u obliku slova S. Ako se uoči ovakvo ponašanje kod zmije to je krajnje upozorenje i pogrešan trenutak da joj se pokuša približiti. Ako se zmija počela odmicati, treba pričekati da ode. Ako se zmija ne pomera, a ne može se zaobići, dobro je lupati nogom ili štapom po tlu. Naime, zmije su gluve , ali osećaju vrlo dobro vibracije tla.

zaštita od zmija

Saveti kako izbeći neugodne susrete za vreme boravka na mestima gde je moguća prisutnost otrovnica

nositi visoke cipele – čizme
čvrsto hodati (može pomoći i lupanje štapom po tlu) – zmije nemaju uši već osećaju vibracije tla
za odmaralište birati pregledna mesta, a izbegavati blizinu grmlja,gomila kamenja ili granja i sl.
oprez pri branju gljiva i sl. – korisno je štapom proveriti grmlje u kojem se bere
oprez pri radovima u polju
gledati kuda se hoda i paziti gde se hvata rukama; poskok se ponekad penje po drveću i grmlju, a poseban oprez je potreban i ako se penje po stenama
ne hvatati zmije – ugrizi su uglavnom posledica odbrane!!

Primena repelenata

Repelenti se apliciraju na području koje se želi zaštititi od prolaska zmija. Njihovo delovanje vremenom slabi, te se posle određenog vremena moraju ponovo aplicirati. Delovanje repelenata se zasniva na vrlo osetljivim njušnim receptorima zmija koje izbegavaju tretirana područja. Apliciraju se različiti repelenti i primena je različita kod pojedinih vrsta, mada zavisi i od vremenskih uslova primene.