Krpelj

Šta je krpelj

Krpelj (lat. Ixodida) je vrsta paukolikog ekoparazita iz reda Ixodida, potklasa Acarina. Najčešće se mogu pronaći u visokim neobrađenim travnatim površinama, bujnom zelenilu, gde na vrhovima travki čekaju prolazak ljudi ili životinja na koje se kače pomoću kuka koje se nalaze na njihovim prednjim nogama. Organizme na koje se prilepe detektuju identifikacijom mirisa putem homoreceptora koja reaguju na hemijska jedinjenja u vazduhu. U mogućnosti su da prepoznaju ugljen dioksid, amonijak, mlečnu kiselinu, kao i butansku kiselinu koja je karakteristična za sve vrste sisara. Krpelji su rastući problem u Evropi, zbog potencijalnih zdravstvenih problema koje mogu da izazovu. Samo komarci prenose više infektivnih bolesti na ljude i životinje.

Krpelje delimo u dve grupe meki – Argasidae i tvrdi – Nuttalliellidae i Ixodida. Parazit se kači i živi jednako na koži čoveka, domaćih i divljih životinja. Možete ga „pokupiti“ na različitim mestima, od šuma i livada, preko pašnjaka i travnjaka, do uređenih parkova, dvorišta oko kuća, ili preko kućnih ljubimaca. Rizik od infekcija je veći, što se krpelj duže zadrži na telu domaćina.

Pojava krpelja je sezonska i vezuje se za period od ranog proleća, do kasne jeseni, u doba iznad prosečnih temperatura vazduha. Najaktivniji su u mesecima maj i jun.

Kako izgleda krpelj

Krpelji su najsitniji paukoliki zglavkari. Njihovo telo ima oblik vrećice. Na prednjem, zašiljenom kraju tela nalaze se usne nožice koje u zavisnosti od načina ishrane imaju različitu građu. Kod parazitskih vrsta usne nožice su prilagođene za pričvršćivanje za kožu domaćina, ubadanje i sisanje krvi. Po koži se kreću neosetno, zahvaljujući vodenim jastučićima na vrhovima nožica. Hrane se krvlju, a nakon određenog vremena hranjenja uvećavaju se do neprepoznatljivosti. Svoju telesnu masu mogu uvećati i do 100 puta. Ženka krpelja nakon toga napušta domaćina i polaže jaja na zemlji. U zavisnosti od vrste i gustine vegetacije, ženke krpelja mogu da izlegu i do 4000 jaja odjednom. Jaja se razvijaju u larve koje pronalaze svoje prve domaćine kao što su sitni glodari, u kojim se razvijaju do jeseni, miruju preko zime, a na proleće se aktiviraju kao mladi krpelji kada su i u najagresivnijoj fazi.

Krpelj kod pasa

Pseći krpelj (lat. Ixodes Ricinus) se odomaći pod tim imenom, ali je jednako opasan pored pasa i za stoku, divljač, ptice. Kao zaštita od psećih krpelja mogu se koristiti spot on ampule i preparati, tablete, sprejev ili ogrlice za pse protiv buva krpelja i komaraca. Prevencija je uvek najsigurnija metoda.

Pseći krpelj vašem kućnom ljubimcu može preneti bolesti poput: erlihioza, anaplazmoza, lajmska bolest, babezoiza koja je ujedno i najčešća bolest. Simptomi po kojima možete prepoznati da nešto nije u redu su potištenost, ležanje, letargija, gubitak apetita, zavlačenje u kućicu. Ako se pojavi sumnja, posetite veterinara, makar i preventivno.

Ujed krpelja, kako ga prepoznati

Krpelji žive napolju. Sakrivaju se u travi, drveću, grmlju i zapuštenim površinama. Ujed krpelja često je lako prepoznati, zato što krpelj, ukoliko se ne ukloni, može ostati pričvršćen na koži duže vreme, i do 10 dana nakon ugriza. Ujed krpelja je bezbolan i ne izaziva svrab, zbog postojanja prirodnog anestetika u njegovoj pljuvačci. Preporučen je preventivni pregled kože celog tela i kosmatog dela glave, ukoliko ste duže vreme boravili u prirodi. Ova preventivna mera se posebno preporučuje kod kontrole dece. Ista pravila važe i za kućne ljubimce, kod kojih je ujed krpelja česta pojava. Vakcinišite kućnog ljubimca u veterinarskoj ustanovi, protiv piroplazmoze, kao i lajmske bolesti, kako bi smanjili rizik.

Bolesti koje prenose krpelji

Krpelj je poznat kao prenosioc raznih bolesti putem gram-negativne bakterije Spiroheta (latinski Spirochaeta). Ova bakterija se deli na tri roda: Treponema, Leptospira, i ona koju najčešće prenose krpelji Borelija (latinski Borrelia Burgdorferi) koja je uzročnik lajmske bolesti ili krpeljskog encefalitisa. Rana detekcija lajmske bolesti koja nastaje ovim putem je bezopasna, međutim, u kasnijem stadijumu, može prouzrokovati različite komplikacije poput artritisa, hroničnog zapaljenja zglobova, kao i oštećenje perifernog nervnog sistema. Prvi simptomi lajmske bolesti su crvenilo prstenastog tipa na mestu, kao i oko uboda, koje se javlja i širi već nakon nekoliko dana nakon uboda, a oblikom podseća na metu. Rani stadijum mogu pratiti i dodatni simptomi kao što su bolovi u zglobovima i mišićima, glavobolja, malaksalost, čak i povišena temperatura ili gubitak apetita. Prema podacima epidemiologa oko 40% krpelja na teritoriji Beograda je zaraženo Borelija bakterijom. Čoveku mogu da prenesu i druga različita oboljena, vektorske bolesti poput: Krpeljski Meningoencefalitis, Lajmska bolest, Krimska-Kongo hemoragijska groznica, Erlihioza, Bruceloza, Leptospiroza. Većina znakova ili simptoma bolesti koje prenose krpelji počeće da se pojavljuju u roku od nekoliko dana, do nekoliko nedelja nakon ujeda. Ukoliko primetite ujed, važno je da se lekaru javite što pre, čak i ako nemate nikakve simptome. Ujed kućnim ljubimcima može preneti razne opasne bolesti kao što su Piroplazmoza ili Babezioza, Erlihioza, Mačija hemobatroneloza.

Krpelj u koži, da li su ujedi štetni

Ujedi krpelja često su bezopasni, pa u tom slučaju ne izazivaju nikakve uočljive simptome. Međutim, krpelji mogu izazvati alergijske reakcije, a određeni krpelji mogu preneti bolesti i na ljude i na kućne ljubimce i zato je potrebno reagovati na vreme. Bolesti mogu biti opasne, čak i smrtonosne za kućne ljubimce. Rizik od prenošenja oboljenja je najveći oko dva dana nakon kačenja parazita za domaćina, i zato je ukoliko se nađe krpelj u kozi potrebno brzo reagovati.

Kako izvaditi krpelja

Kako se vadi krpelj? Najvažnija stvar koju treba da uradite kada pronađete krpelja na sebi jeste da ga pravilno uklonite. Za razliku od većine drugih buba koje ujedaju, krpelj obično ostaje vezan za vaše telo nakon ujeda. Posle perioda od oko 10 dana hranjenja, izvačenja krvi iz tela, krpelj se može odvojiti i otpasti. Krpelja treba izvaditi što pre, kako bi se smanjila mogućnost prenošenja infekcija. Stručno vađenje krpelja se vrši u ambulanti, specijalnom sterilnom pincetom. Kućne metode vađenja krpelja koja podrazumevaju korišćenje hemijskih sredstava poput benzina, etra, acetona i sličnog mogu izazvati trovanje i povraćanje crevnog sadržaja krpelja. Kako se baš u crevima nalazi najveća koncentracija Borelija bakterije, ovakav tretman povećava rizik od zaražavanja domaćina i nikako se ne preporučuje. Samostalno vađenje pritiskanjem i gnječenjem mesta može raskomadati krpelja, a rilicu poslati još dublje. Ukoliko se tek zakačio, krpelja je moguće izvući pincetom. Potrebno je prići što bliže koži, pažljivo uhvatiti krpelja i bez stiskanja ga zarotirati uz lagano izvlačenje iz kože. Obavezno proverite da li je jedinka u celosti izvučena i dezinfikujte mesto uboda. Nakon medicinskog vađenja u zdravstvenoj ustanovi, krpelj se može poslati na analizu, detekciju zaraženosti borelija bakterijom. Ukoliko se utvrdi da je izvađeni krpelj bio zaražen, pacijent se dalje sprovodi na infektologiju, gde mu se prepisuje adekvatna antibiotska terapija, nezavisno od manifestacije simptoma bolesti.

Pregledajte vaše kućne ljubimce. Posebnu pažnju obratite na predeo oko glave, ušiju, vrata i grudi. Krpelja u ranoj fazi najčešće ćete prvo opipati pod prstima, pa ga tek onda vizuelno uočiti. Ne čupajte krpelja prstima, kako glava ne bi ostala u telu ljubimca. Primenite specijalno dizajnirane instrumente, kuke za vađenje krpelja, ili se obratite veterinaru. Preventivno možete koristiti akaricid, antiparazitik protiv krpelja, koji ubija krpelje u roku od 48h od kačenja na životinju.

Ako u bilo kojem trenutku nakon ujeda krpelja počinjete da osećate neobične simptome kao što su groznica, osip ili bol u zglobovima javite se lekaru.

Najbolja zaštitita od krpelja

Dezinsekcija krpelja

Sigurno znate za sezonska zaprašivanja protiv insekata organizovana od strane Instituta za javno zdravlje. Ovakav vid suzbijanja insekata obavlja se prskanjem sa zemlje ili zaprašivanjem iz vazduha, nekoliko puta u toku godine. Tretiraju se javne površine zastupljene vegetacijom pogodnom za akumulaciju štetnih insekata.

Ovaj tretman ne obuhvata zaštitu privatnih dvorišta, livada, pašnjaka i placeva. Ukoliko posedujete zelene površine u kojim želite bezbedno da se krećete u letnjim mesecima, bilo da je to kućno dvorište u kom se igraju deca, ili imanje sa voćnjakom u kom provodite veliki deo vremena, neophodno je angažovati stručnjake za dezinsekciju.

Dezinsekcija krpelja se vrši UVL uređajima, metodom vlažne aplikacije. Nanošenje preparata vrši se ručnim pumpama za toplo ili hladno zamagljiavanje. Najefikasnije je tretman obaviti sredinom marta, i ponoviti ga tri puta u rasponima od po nedelju dana. Sredstva za dezinsekciju koja koriste Eko Tim stručna lica su ekološki i biološki sertificirana, po evropskim standardima, bez boje i mirisa i ni na koji način ne utiču na zdravlje ljudi i životinja, kao ni drugih insekata. Kontrola populacije krpelja obuhvata tretiranje svih zelenih površina insekticidima, kao i redovno održavanje biljne vegetacije. Eko Tim poseduje licencu za obavljanje poslova dezinsekcije izdatu od strane Ministarstva zdravlja.