Poznato je da su pčele jedne od najbitnijih insekata na svetu. Smatra se da oko 70% svetske poljoprivrede zavisi od ovih malih insekata. Pitate se zašto je to tako. Odgovor leži u činjenici da su pčele zaslužne za oprašivanje velikog broja biljaka, koje su same značajan izvor hrane za ljude i životinje, ali i veliki sirovinski izvor. Drugim rečima, pčele su veoma bitne za opstanak živog sveta.
Ljudi koji se bave pčelarstvom profesionalno ili za sopstvene potrebe svesni su koliko je to lep, ali i zahtevan hobi ili posao. Jedna od veoma bitnih stvari kada je uzgajanje pčela u pitanju jeste redovna dezinfekcija košnica i ramova.
Zašto je važna dezinfekcija košnica i ramova
Kao i svako živo biće i pčele mogu da se razbole, da se zaraze nekom bakterijom ili virusom i da to donesu među ostale jedinke. Ukoliko se zaraza ne primeti na vreme, dolazi do štete koja će biti većeg ili manjeg obima, što zavisi od same zaraze. U najgorem slučaju dolazi do pomora čitavog legla. Najpoznatija su Evropska i Američka trulež legla, veoma zarazne bolesti koje se za kratko vreme šire sa košnice na košnicu, prelazeći iz jednog društva u drugo. U tim slučajevima mora se brzo reagovati i u skladu sa preporukama stručnih lica preduzeti određene radnje.
Ukoliko je zaraza uzela maha, u tom slučaju najbolje je spaliti zaražene košnice i sprečiti njihovo dalje širenje.
Sa druge strane, pčele su sklone infekcijama, ali i drugim štetočinama koje u velikoj meri utiču na zdravlje pčela. Iz tog razloga dezinfekcija košnica, ramova i opreme koja se koristi u pčelarstvu mora biti temeljna i obavezna. Preporuka je da se izvrši tokom februara, kako bi se obezbedili zdravi uslovi za dalji razvoj zajednice.
Dezinfekciju je takođe neophodno sprovesti kada se košnica koristi za drugo, novo leglo, kada je kupljena polovna ili pozajmljena košnica, kada je završena sezona i kada se skladišti i odlaže pribor i oprema. Drugim rečima, dezinfekcija košnica, ramova i pčelarske opreme je nužan i neophodan proces, koji doprinosi zaštiti i pravilnom razvoju pčelinje zajednice.
Kako se sprovodi dezinfekcija košnica i ramova
Prvi korak kada je čišćenje u pitanju jeste razdvajanje svih mogućih pokretnih delova košnice. Mehaničkim putem uz pomoć špatule ili sličnog oruđa, vrši se, koliko je to moguće, detaljno odstranjivanje voska i propolisa. Nakon toga termičkim putem vrši se dodatno čišćenje ramova i košnice. Ukoliko se ovo čišćenje ne obavi kako treba, odnosno zaostanu delovi voska, dezinfekcija neće biti potpuno uspešna. Posebno detaljno treba preći preko sastava i spojeva, jer na tim mestima znaju da se učaure štetočine, kao potencijalne opasnosti.
Dezinfekcija se vrši pomoću odgovarajućih hemijskih sredstava. Kao veoma efikasno sredstvo pokazao se NaOH, natrijum hidroksid, poznatiji kao kaustična soda. Dezinfekcija košnica se obavlja pomoću rastvora koji se nalazi u intervalu od 2 do 4%. Košnice se potapaju u ključalu vodu sa ovim rastvorom, u trajanju od 5 minuta. Na ovaj način dezinfekciono sredstvo dolazi do najskrivenijih delova košnice i uništava sve mikroorganizme i jaja parazita. Posle tretiranja dezificijensom, košnica se dobro ispira vodom i ostavlja da se suši.
Dezinfekcija ramova vrši se na isti način. Kod sušenja, preporuka je da se slažu naizmenično, kako bi se prekrio što manji deo, a sušenje bilo brže i temeljnije.
Ono što posebno treba naglasiti prilikom korišćenja ovog dezificijensa, jesta da ima veoma jaka isparenja, koja, ukoliko se ne koriste zaštitne maske, mogu biti opasna po zdravlje. Jednostavno rečeno prilikom ovog postupka neophodno je koristiti zaštitnu opremu: masku, rukavice, odelo, koja će pružiti adekvatnu zaštitu od negativnog delovanja ovog rastvora.
Pored kaustične sode, za dezinfekciju košnica i ramova koriste se i sredstva na bazi hlora, joda, kiselina, baza, aldehida.
Dezinfekcija zemljišta oko košnice
Veoma bitan deo dezinfekcije je i dezinfekcija zemljišta oko košnica. Naime, kada dođe do uginuća pčela, radilice ih iznose iz košnica i bacaju ispred košnica. Da ne bi došlo do stvaranja i širenja zaraze prilikom raspadanja uginulih pčela, prostor oko košnica se dezinfikuje prskanjem živog kreča ili raspršivanjem rastvora kaustične sode. Ovaj proces najbolje je obaviti jednom godišnje i to tokom zimskih meseci kada su pčele u košnicama mirne i nema bojazni da bi dezinfekcija mogla imati negativni uticaj na njih.
Pčelarski alat i oprema
Kada je dezinfekcija u pitanju ne treba zaboraviti da se ista primeni i na pčelarski alat i opremu. Svaki pčelinjak bi trebalo da ima svoj alat. Međutim,u praksi to se baš i ne poštuje, te se savetuje da se uradi pravilna dezinfekcija i to tretiranjem visokim temperaturama, parafinskim voskom ili 5% NaCl.
Na osnovu svega navedenog lako je zaključiti da je dezinfekcija košnica i ramova, ali i područja oko košnica, kao i pčelarskog alata i opreme, veoma bitan proces, koji omogućava zdrav i pravilan život pčelinjaka. I ne samo to. Takav pčelinjak daje i kvantitet i kvalitet. A, to je san svakog pčelara. Što bi se reklo, slatke muke.
