Sa prvim sunčanim danima, ispunili smo gotovo sva izletišta, parkove, šume, ne bi li što pre revitalizovali organizam i povratili energiju koju smo potrošili tokom hladnih dana. Međutim, koliko god mi želeli da prirodu uzmemo za sebe, činjenica je da ona pripada i drugim živim bićima, posebno onim kojima je priroda primarno stanište. Pa tako, sa nagoveštajem proleća iz svog sna, bude se i, nama ne baš omiljene životinje, insekti poput krpelja, komaraca, smrdibuba, ali i zmije.
Među velikim brojem ljudi, poseban strah vlada od zmija. Jedan od razloga je zajednički – ne znamo koje od njih su otrovne. Hajde da se više ne držimo u neizvesnosti i konačno doskočimo strahu.
Zmije otrovnice u Srbiji
Na teritoriji Srbije postoji više od deset različitih vrsta zmija. Manje od trećine čine otrovnice, što u prevodu znači tri vrste zmija. Pa, i nije tako loše.
Zmije otrovnice u Srbiji su: poskok, šarka i šargan. Za razliku od prve dve koje su veoma opasne po zdravlje čoveka, treća nema tu količinu otrova koja bi mogla naneti ozbiljnije posledice ljudima.
Poskok vs šarka
Pored toga što je važno znati da li je u pitanju otrovna ili neotrovna zmija, ukoliko dođe do ujeda bilo bi dobro, ako je osoba u stanju, uočiti kako zmija izgleda i taj opis dati stručnoj medicinskoj ekipi, kako bi tretman bio što brži i efikasniji. Stoga ovo su neke od fizičkih karakteristika zmija otrovnica u Srbiji. Konkretno poskoka i šarke.
Poskok, zmija otrovnica osunčanih terena
Poskok (lat. Vipera Ammodytes), je najrasprostranjenija zmija otrovnica u Srbiji. Poznato je da preferira osunčana mesta, pa se najčešće nalazi na osunčanim delovima hrastovih šuma, u kanjonima i klisurama, a može se popeti i na drvo visine dva metra. U Srbiji nastanjuju područje južno od Save i Dunava.
Poskok je zmija koja je veoma aktivna leti, po danu, ali se može videti i tokom toplijih zima. Aktivna je od marta do septembra kada ulazi u hibernaciju. Ženke dostižu dužinu od nekih 60 do 70cm, dok mužjaci mogu ići i do jednog metra.
Specifičnost poskoka je što na svojoj trouglastoj glavi ima vidno istaknut rog veličine 5mm, koji predstavlja izraslinu kože i vezivnog tkiva. Glava je izrazito trouglasta, što je uz rog specifičnost po kome se ove zmije mogu razlikovati od drugih. Donji deo kratkog repa završava se intezivnom žutom, crvenom ili zelenom bojom, što je takođe jedna od prepoznatljivih karakteristika ove zmije otrovnice.
Otrov poskoka je veoma jak i sadrži neurotoksin, koji utiče na nekrozu tkiva. Ukoliko poskok ubrizga maksimalnu količinu otrova, to može biti smrtonosno i za osobu težine 100kg.
Šarka, otrovnica hladnijih i vlažnijih krajeva
Šarka (lat. Vipera Berus), je zmija otrovnica koja nastanjuje hladna, vlažna staništa, najčešće nizijska, ali i ona oko bara i močvara, kao i planinske predele oko šuma smrče i jele. U Srbiji zastupljena je na Vlasinskoj visoravni, Staroj planini, Kopaoniku, Šar planini, Fruškoj gori, Vršačkom bregu, Obedskoj bari. Drugim rečima, ima je i u Vojvodini i u širem delu Srbije.
Šarka ženka, kao što joj samo ime i kaže, ima specifičnu šaru u vidu cik-cak rombova duž celih leđa, na telu koje je smeđe ili riđe boje, dok je mužjak svetlo siv. Šarka je zmija zaobljene i izdužene glave, može biti nešto manja u odnosu na poskoka i njena dužina se kreće između 50 i 70cm.
U odnosu na poskoka i neurotoksin u otrovu, otrov šarke sadrži i elemente koji utiču na koagulaciju krvi, što je još jedna od opasnosti po zdravlje ljudi, ukoliko ih ova otrovnica ujede.
Ujed zmije otrovnice – simptomi
Veoma važan podatak kada su zmije otrovnice, odnosno poskok i šarka u pitanju, jeste da se radi o inteligentnim živim bićima, koja imaju začetak razvoja sive mase. Vodeći se time, ove zmije znaju ko je njihov plen, a koga samo treba da uplaše i oteraju. Iako, po pravilu, one ne napadaju prve, sem u slučajevima kada se i same osete ugroženima, na primer, kada ih nagazimo ili udarimo. U većini slučajeva to je i ujed radi opomene. Međutim, kako je u pitanju ujed otrovnice, mora se brzo reagovati.
Ujedi zmije otrovnice su rane od dva zuba, iz kojih teče krv, kada je poskok u pitanju. Kod šarke isto postoji ujed, ali nema krvi upravo zbog koagulacije koju otrov šarke izaziva. U zavisnosti od količine ubrizganog otrova, pored ujeda, simtomi idu dalje od crvenila, utrnulosti, otoka, koji se od mesta ujeda dalje širi, preko znojenja, ubrzanog disanja, dijareje, povraćanja, do gubitka svesti, a ukoliko se blagovremeno ne reguje krajnji ishod može biti smrtonosan.
Kako reagovati na ujed zmije otrovnice
Ukoliko dođe do ujeda zmije otrovnice i pojave se navedeni simptomi, neophodno je brzo reagovati. Područje oko mesta ujeda je potebno stisnuti kako bi se istisnuo deo otrova, potom taj deo otrova pažljivo ukloniti i obrisati. Ne sme se obrezivati rana, isisavati otrov i slično. Važno je aktivnosti, hodanje ili bilo kakvo kretanje svesti na minimum, postići smirenost, bez aktivacije adrenalina, kako bi se usporilo širenje otrova putem krvi. U zavisnosti od toga da li je osoba sama ili ima nekog sa njom, važno je znati da se, koliko je to moguće, napadnuta osoba smiri i što pre dođe do prve medicinske ustanove. Bilo bi dobro opisati zmiju koja je napravila ugriz, kako izgleda da bi lekar dao odgovarajuću terapiju.
Razlike otrovnih i neotrovnih zmija u Srbiji
Složićete se da situacija susreta sa zmijom nije nimalo prijatna i naivna. Međutim, kada imate neke korisne informacije, možete se dovesti u takvo stanje da vladate situacijom, kada dođe do takve okolnosti. Zato je dobro znati da:
- Zmije otrovnice su zdepaste, relativno kratke, dužine do 70cm;
- Zmije neotrovnice imaju dužinu do dva metra, uglavnom su jednobojne, sive ili maslinasto zelene i imaju sitne tačke;
- Ujed zmije neotrovnice više liči na razderotinu, a ne na ugriz;
- Ukoliko vidite zmiju nemojte je udarati, napadati ili bežati. Dovoljno je da se polako udaljite, obiđete je i drugim putem nastavite dalje;
- U prirodu idite u odgovarajućoj garderobi, dugim nogavicama, posebno u šumi;
- Nosite sa sobom štap, ali ne da napadate, odnosno da se branite, nego da lupate o zemlju i pravite vibraciju;
- Idite u grupama, jer veći broj ljudi proizvodi više vibracija, koju zmije osete i sakrivaju se.
Zmije su korisne i zakonom zaštićene
Iako većina ljudi baš ne preferira zmije, one su veoma korisne, što se posebno vidi u poljoprivredi, gde regulišu broj glodara i insekata, koji prave štetu poljoprivrednim usevima. Sa druge strane, selekcijom ovih štetočina, zmije, indirektno sprečavaju širenje raznih zaraznih bolesti. Ono što je posebno važno, otrov zmija otrovnica se koristi za dobijanje protivotrova, koji je ključan u terapiji ujeda baš tih zmija.
Pored navedenih korisnih funkcija, zmije se pojavljuju u sve manjem broju, te su zbog toga proglašene ugroženim vrstama, koje su zakonom zaštićene. Drugim rečima, ukoliko vidite zmiju u prirodi, obiđite je za svoje i njeno dobro. Ukoliko je nađete van prirode, obavestite nadležne službe koje će je na bezbedan, iskusan i profesionalan način vratiti u stanište gde pripada. Eko Tim Plus vrši uslugu deviperizacije, zaštite od zmija, primenom repelenata. Savet je obaviti paralelno i deratizaciju prostora, kako bi se uklonili glodari koji su bili potencijalni mamac za pojavu zmija u naseljenom prostoru.
Priča o zmijama je najčešće neprijatna i škakljiva, međutim ako se malo zamislite, one su samo živa bića koja štite svoj prostor i najverovatnije vas neće prve napasti. Poštovanje prostora i postavljanje granica su korisne lekcije koje možemo naučiti od zmija, a koje nam mogu biti od velike pomoći kada je i sopstveni opstanak u pitanju.
