Bubašvaba kao izazivač astme predstavlja skriveni rizik modernog urbanog života. Dok ih većina ljudi doživljava samo kao neprijatne i dosadne nametnike, sve je više dokaza da prisustvo bubašvaba u zatvorenom prostoru može imati ozbiljne posledice po zdravlje, posebno kod osoba koje pate od respiratornih problema. Njihovi alergeni koji se nalaze u izmetu, delovima tela i pljuvački mogu izazvati ili pogoršati simptome astme, naročito kod dece i osetljivih osoba.
O bubašvabama
Bubašvabe su praktično drevni insekti koji su preživeli milione godina evolucije. Ovi neverovatno otporni insekti mogu se naći u gotovo svakom kutku sveta, ali posebno su česti u urbanim sredinama. Najčešće vrste koje srećemo u našim domovima su nemačka bubašvaba (Blattella Germanica) i crna bubašvaba (Blatta Orientalis). Ovi insekti se brzo razmnožavaju i mogu preživeti u raznim uslovima, zbog čega ih smatramo neželjenim posetiocima u našim domovima.
Astma, osnovno o bolesti
Astma je hronična bolest disajnih puteva koja pogađa milione ljudi širom sveta. Karakteriše je upala i sužavanje disajnih puteva, što dovodi do otežanog disanja, kašlja, zviždanja u grudima i stezanja u grudima. Dok mnogi faktori mogu izazvati ili pogoršati astmu, sve više dokaza ukazuje na bubašvabe kao potencijalni okidač.
Veza između bubašvaba i astme
Naučna istraživanja su potvrdila vezu između prisustva bubašvaba i povećanog rizika od astme, posebno kod dece. Jedna studija je otkrila da čak 60% dece u urbanim sredinama sa astmom ima alergiju i na bubašvabe.
„Izloženost alergenima bubašvaba je jedan od najznačajnijih faktora rizika za razvoj astme u urbanim sredinama.“, izjava je doktorke Ane Pomes, istraživača u američkom nacionalnom institutu za zaštitu zdravlja i životne sredine.
Kako bubašvabe izazivaju astmu?
Bubašvabe proizvode nekoliko alergena koji se mogu naći u njihovom izmetu, ljušturama i pljuvački. Ovi alergeni su izuzetno mali i lako se prenose vazduhom, čineći ih lako udisivim. Kada osoba udahne ove alergene, imuni sistem može reagovati prenaglašeno, uzrokujući upalu disajnih puteva i simptome astme. Ova reakcija može biti posebno intenzivna kod osoba koje su već alergične ili imaju predispoziciju za astmu.
Ko su rizične grupe
Iako gotovo svako može razviti astmu koja je isprovocirana bubašvabama, neke grupe su pod većim rizikom. Deca, starije osobe i ljudi sa već postojećim respiratornim problemima su posebno osetljivi. Osobe koje žive u gusto naseljenim urbanim područjima ili zgradama starije izgradnje, sa većom verovatnoćom infestacije bubašvaba, imaju povećan rizik.
Simptomi astme izazvane bubašvabama
Simptomi astme izazvane bubašvabama slični su simptomima drugih oblika astme, ali mogu biti dodatno uporni i teški za kontrolu. Oni uključuju hronični kašalj, otežano disanje, stezanje u grudima i zviždanje pri disanju. Ovi simptomi mogu biti posebno izraženi noću ili rano ujutru, kada je aktivnost bubašvaba najintenzivnija.
Dijagnoza astme
Dijagnostikovanje astme zahteva kombinaciju medicinske istorije, fizičkog pregleda i specifičnih testova. Alergijski testovi kože ili analiza krvi mogu pomoći u identifikaciji alergije na bubašvabe. Važno je da lekar bude upoznat sa uslovima života pacijenta i mogućom izloženošću bubašvabama.
Prevencija
Prevencija je ključna u borbi protiv bubašvaba, a samim tim i protiv astme prouzrokovane ovim štetočinama. Uključuje rigorozne mere kontrole bubašvaba u domu, uključujući redovno čišćenje, pravilno skladištenje hrane i upotrebu profesionalnih usluga dezinsekcije za kontrolu štetočina. Posebno je važno eliminisati izvore vlage i preventivno zatvoriti sve pukotine i otvore kroz koje bubašvabe mogu ući.
Lečenje astme
Lečenje astme iritirane bubašvabama obično uključuje kombinaciju kontrole okoline i medicinskog tretmana. Lekovi poput inhalatora sa kortikosteroidima i bronhodilatatora mogu pomoći u kontroli simptoma astme. Dugoročno rešenje svakako zahteva eliminaciju bubašvaba iz životnog prostora, ukoliko su one uzročnici bolesti.
Astma izazvana bubašvabama predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva pažnju i akciju. Razumevanje veze između ovih upornih insekata i respiratornih problema je prvi korak ka efikasnoj prevenciji i lečenju. Kombinacijom pravilne higijene doma, kontrole štetočina metodama dezinsekcije i medicinskog tretmana, možemo značajno smanjiti uticaj ovog skrivenog zdravstvenog rizika i poboljšati kvalitet života mnogih ljudi koji pate od astme.
