Kako smo srećnici da nam Miholjsko leto pruža lepe, tople, sunčane dane, nismo ni svesni da smo dobrano zagazili u jesen i da nam najhladnije godišnje doba nije daleko. Dobro nećemo mračiti, nego ćemo se, pored uživanja u divnim temperaturama, malo i aktivirati oko jesenjih radova. Jedna od tih aktivnosti je i priprema dvorišta za zimu.
Da bi ostalo oaza u kojoj ćemo ponovo uživati od proleća, neophodno je izvršiti temeljnu pripremu dvorišta za zimu. A, to ćemo postići ako se budemo pridržavali sledećih koraka.
Priprema travnjaka
Prvi znaci jeseni, koje ovih dana stidljivo primećujemo jeste opalo lišće. Iako, onako raznobojno, zna dati romantičnu notu dvorištu, isto se mora ukloniti. Razlozi su višestruki, ali jedan je najbitniji. Lišće će vremenom pod uticajem mraza i vlage početi da truli i da uništava travu pod njim.
Pored lišća, neophodno je skloniti sve sa trave, otkose od poslednjeg košenja, granje, razne predmete i nameštaj. Travi je tokom zime potrebna svetlost i kiseonik, te mora biti slobodna da ih primi. Sa druge strane, ukoliko ostanu na travi, razne gljvice, insekti i štetočine će ih iskoristiti kao zaklon od hladnih zimskih dana, hraniće se tim organskim otpadom i velike su šanse da će dovesti do bolesti trave i njenog uništavanja.
Zemljište mora da diše, stoga je neophodno sprovesti odgovarajuću drenažu i provetravanje. To se postiže bušenjem zemljišta grabuljama, vilama ili nošenjem odgovarajuće obuće koja na đonovima ima šiljke pomoću kojih, kada hodate pravite rupe u zemljištu. Drenažom zemljišta omogućićete vašem travnjaku da dobije neophodnu vodu i mineralna đubriva, odnosno hranu, ali i sprečiti sabijanje zemljišta, zadržavanje vode i pojavu bolesti, mahovine i truljenje trave.
Jesen je idealno vreme i za obnovu travnjaka, jer optimalne temperature i dovoljna količina vlage pružaju odlične uslove semenu iz koga će se razviti nova trava.
Kompost
Sigurno ste se bar jednom sreli sa problemom šta da radite i gde da odložite pokošenu travu, opalo lišće i sl. Najbolji način je da ih sve stavite na jedno senovito mesto i ostavite da pod uticajem vazduha, vlage i temperature započne prirodni proces truljenja. Pitate se šta imate od toga? Imate organski otpad ili kompost, koji će se posle određenog vremena pretvoriti u plodno zemljište, odnosno humus.
Kompost možete praviti i od drugog organskog materijala, ostataka voća i povrća, taloga kafe, čaja, koje bi inače bacali u smeće. Na taj način omogućićete razvoj jednog prirodnog procesa i doprinećete zaštiti životne sredine.
Kada je jesenje sređivanje dvorišta u pitanju, opalo lišće možete ostaviti oko stabala drveća, ispod žbuna i to na debljini od 10cm. U alejama cveća, to isto lišće možete pokriti slojem zemlje, kako ga vetar ne bi rasuo. Na taj način zaštitiće korenje biljaka od nagle promene temperature, a vremenom kako lišće bude trulilo biće prihrana tim istim biljkama.
Zaštitite mlade sadnice
Jesen je prelazno godišnje doba, iako nekada mislimo da nije baš tako. I pored toplih jesenjih dana, jutarnje i večernje temperature nas upozoravaju da hladni dani mogu svakog časa nastupiti. Kako biste eliminisali faktor iznenađenja, pored čišćenja dvorišta, potrudite se i da zaštitite mlade sadnice. One ne samo da su osetljive na temperaturne promene, nalaze se na meti zečeva i drugih glodara i u velikoj su opasnosti da budu uništene.
Da do toga ne bi došlo, mlade sadnice obmotajte mrežicom, koja će sprečiti fizičko uništavanje, a određenim platnom, asurama ili trskom zaštiti ih od smrzavanja. Takođe, sadnice je neophodno uvezati trakama, kako ne bi došlo do lomljenja grana pod težinom snega.
Zaštita cveća od mraza
Nemojte da vas jesenji dani prevare svojom toplinom, pa se opustite i ostavite saksijsko cveće u dvorištu. Ukoliko dođe do mraza, što nije iznenađenje, vaše cveće će uginuti. Zato kada osetite da su jutra i večeri hladniji, pa i sami oblačite duks, unesite svoje saksijsko cveće u neku prostoriju i ostavite ga da tu prezimi. To važi ukoliko je cveće višegodišnje. Međutim, ukoliko je jednogodišnje, jednostavno ga iščupajte iz zemlje i iskoristite za kompost.
Budući da nastupa mirniji vegetacioni period, cveće ne treba dirati, presađivati i previše zalivati. Naprotiv, treba ga pustiti da „odmara“ do proleća.
Održavanje baštenskog alata
Kada završite sa radovima u dvorištu, potrudite se da svoj alat odložite domaćinski. Kosilicu koja vas je verno služila od proleća, temeljno očistite, nauljite i zajedno sa makazama, vilama, lopatama, sekačima spremite u suvu ostavu.
Alat je, znate i sami, veoma koristan, ali i prilično skup, zato da biste imali sa čim da radite od proleća, održavajte ga i čuvajte. Trebaće vam.
Sada, kada znate šta vam je činiti, krenite u akciju, jer uskoro kreće vreme mirovanja, bar kada je boravak u dvorištu u pitanju.
