Koliko je priroda savršena, baš kao i njeni stanovnici, uveravamo se svakog dana. Jedan od primera savršenstva, jesu i tzv. mini građevine, koje nastaju kao rezultat rada različitih insekata. Ti rezultati su takvi da bi im pozavideli i ozbiljne arhitekte današnjice. Ko su insekti arhitekte i kakve građevine prave, saznajte u nastavku teksta.
Gnezdo termita
Termiti su insekti koji su poznati po tome što se hrane opalim lišćem i drvetom. Kao takvi prepoznati su kao velike štetočine koje mogu naneti velika oštećenja, kada dođu u kontakt sa stablom drveta, ali i nameštaja i drugih drvenih predmeta. Ne samo da se na taj način hrane, termiti prave skloništa i gnezda. Pored stabla trošnog drveta, gnezda prave i u zemljištu.
Skloništa termita mogu biti podzemna – u vidu humki, nadzema i kombinovana. Nadzemna skloništa imaju izgled klinastih gomila, čiji su klinovi usmereni u pravcu sever-jug, zbog čega nose naziv kompas skloništa. Iako su termiti veoma mali i podsećaju na bele mrave, može se reći da su veliki graditelji, budući da kompas skloništa dostižu visinu i do tri metra.
Pčelinje saće
Pčele su drugi značajni arhitekti u svetu insekata. Kada pogledate njihovo saće, ne čini li vam se da su vrsni građevinari? Veliki broj građevina inspirisan je upravo arhitekturom pčelinjeg saća. Razlozi su višestruki. Pored odličnog izgleda, šestougaoni oblik pruža dovoljno prostora, uz uštedu materijala i veću ekonomičnost same gradnje. A, ako se svemu tome doda i čvrstina samog objekta, izbor ovakve arhitekture je više nego opravdan.
Pčelinje saće nastaje iz utrobe pčela, kada one, iz žlezda abdomena luče vosak. Proizvodnja voska je skup proces, jer je neophodno šest grama meda za proizvodnju jednog grama voska. Zbog toga, pčele ovom procesu pristupaju tek kada to postane neophodno, odnosno kada nemaju gde da skladište med. Drugim rečima, kada je nužda jača od zakona ekonomije .
Mravlje kolonije
Mravi važe za jednu od najrasprostranjenijih vrsta insekata, koja nastanjuje prostor od Finske, na krajnjem severu, do tropskih predela na dalekom jugu. Važi mišljenje da ih ima toliko da gotovo vladaju svetom.
Ne samo da su mnogobrojni, mravi su, što i sami znamo, veoma vredni. Poznati su kao veliki graditelji koji iza sebe ostavljaju impozantna arhitektonska dela. U prvi mah, to nije primetno i vidljivo. Međutim, mnogobrojna istraživanja su dokazala suprostno.
Naime, ljudi su proučavanjem područja gde su bile smeštene velike kolonije mrava, došli do zadivljujućih saznanja. Sistemi kanala koje mravi prave pod zemljom nalivane su cementom. Nakon nekog vremena, kada je cement očvrsnuo i ispunio sve šupljine, ljudi su se uverili u čitav sistem podzenih kanala, tunela, raskrsnica, prečica, koje su mravi prokopavli za sopstvene potrebe.
To nisu obični sistemi. To su sistemi grandioznih dimenzija, koji obuhvataju i do 270 hektara površine, što je ujedeno i najveći sistem mravljih kolonija u svetu, a nalazi se u Japanu.
Ovi pravi mravlji megalopolisi, smešteni su duboko pod zemljom, što ukazuje da su mravi morali vredno da rade i da iskopaju i do 40 tona zemlje, kako bi napravili lavirinte, što nije nimalo naivno.
Veoma često, ove životne, gotovo savršene kreacije insekata arhitekata, bile su motiv i ideja vodilja, poznatim arhitekatama koji su otvarali put velikim, svetskim arhitektonskim poduhvatima. To je još jedan od dokaza koliko su svi stanovnici ove planete usmereni jedni na druge i ništa manje korisni. To je još jedan od razloga da čuvamo i poštujemo prirodu i sve njene stanovnike smatramo sebi ravnima. Kada to shvatimo, život svima nama biće lepši i jednostavniji.
