Šta su tekunice
Tekunica (lat. Spermophilus Citellus) je mali glodar iz porodice veverica. Ima malo telo dužine oko 20cm, sa težinom od 200-400g. Braon-sive je boje, krupnih sivih očiju, sa zakržljalim ušima. Budući da živi pod zemljom, kopa čitave sisteme kanala i to zahvaljujući snažnim kratkim nogama, snažnim prstima i jakim noktima. Kako bi se lakše kretala kroz kanale, tekunica ima mali zakržljali rep dužine svega 5-7cm.
Tekunice žive u porodičnim kolonijama i veoma su aktivne, vesele, ali i pažljive životinje. Naime, čim vremenske prilike dozvole i temperatura vazduha skoči toliko da njima prija, one izlaze iz svojih jazbina i igraju se na livadi oko otvora. Specifične su po tome što znaju da sednu na zadnje noge, usprave se i posmatraju okolinu i eventualnu opasnost od grabljivica. Obično jedan iz grupe, stražar, sedi kod otvora i posmatra. Ukoliko primeti bilo kakvu opasnost, glasnim pištanjem upozorava ostale da pronađu bezbedno skrovište.
Tekunica se uglavnom hrani biljkama, korenjem, sitnim granjem, semenkama i plodovima različitih biljaka. Iako su pretežno biljojedi, izvor hrane mogu im biti i ptičija jaja, mladunci ptica, gusenice, skakavci, kao i neki tvrdokorni insekti.
Parenje se obavlja u proleće (april – maj), a mladunci stižu nakon 26 dana i to njih od 5 do 8 jedinki. Krajem leta tekunice se hrane kaloričnijom hranom, uglavnom semenjem, koju pretvaraju u masne naslage za hibernaciju uz duži zimski period. Krajem oktobra, pa sve do marta spavaju zimski san. U to vreme temperatura tela im se spušta na 0⁰C.
Vrste tekunica
Tekunice su endemska vrsta područja centralne i jugoistočne Evrope. Zakonski status tekunice u Evropi regulišu EU Direktiva o staništima (Aneks II, IV) i Konvencija o očuvanju evropske divlje flore, faune i prirodnih staništa, Bernska konvencija (Aneks II). Na nacionalnom nivou tekunice su Pravilnikom o zaštićenim vrstama, Zakona o zaštiti prirode Republike Srbije, označene kao strogo zaštićena divlja vrsta.
Evropska tekunica
Tekunica je nekada zauzimala velika staništa stepa, livada i pašnjaka centralne, srednje, istočne i jugoistočne Evrope. Zbog toga se i nazivaju Evropske tekunice. Vremenom je krčenjem ovih površina i njihovim pretveranjem u obradivo zemljište, došlo do uništavanja staniša i naglog smanjenja broja tekunica. Danas, zbog malog broja jedinki, u velikom broju evropskih zemalja tekunice su zakonom zaštićene kao ugrožena vrsta.
Banatska tekunica
U našoj zemlji najveće stanište tekunica nalazi se u Vojvodini (mesta poput: Krušedol, Neradin, Mala Remeta, Sremska Mitrovica, Banatska Palanka, Šušara, Mokrin, Lok, Tomislavci), u Banatu, Deliblatskoj peščari i duž obale Tise. Iz tog razloga one se nazivaju i Banatske tekunice. Pored Banata mogu se sresti i na Fruškoj Gori, dok je nekoliko malih i izolovanih planinskih populacija prisutno u istočnom i jugoistočnom delu Srbije.
Poslednjih sedam decenija broj tekunica i u našoj zemlji je znatno opao, tako da se, kao i u Evropi, nalazi na listi retkih ugroženih vrsta, koje su zakonom zaštićene od daljeg uništavanja.
Tekunice kao štetočine
U vreme kada ih je bilo više, tekunice su se smatrale velikim štetočinama biljnih, kulturnih vrsta. Naime, one su se tokom čitave godine hranile detelinom lucerkom, dok su žitarice, kukuruz i suncokret bili zanimljivi samo u nekim fazama rasta i razvoja. U to vreme postojale su mere za borbu protiv tekunica, kao velikih štetočina biljnih kultura.
Danas veliki problem tekunice mogu da naprave ukoliko, iz nekog razloga, naprave staništa blizu stambenih objekata. Tada sistemom svojih kanala, podkopavaju temelje kuće i u znatnoj meri mogu narušiti bezbednost.
Kako oterati tekunice
Budući da je u pitanju retka, zakonom zaštićena vrsta, neophodno je pozvati javne službe Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i posavetovati se sa njima o načinu rešavanja problema koje tekunice prave, kao i načina kako ih izmestiti iz staništa na kom se nalaze. Jedna od metoda odbrane je primena bioloških mera deratizacije, korišćenje bioloških sredstava, takozvane mere odbijanja, čime se tekunice teraju sa područja koje su zauzele, bez da im se direktno naškodi.
Ukoliko niste sigurni kako i kome se obratiti, kontaktirajte Eko Tim. Mi smo stručno-operativni tim koji ima dugogodišnje iskustvo u borbi protiv glodara, ali i svih ostalih vidova štetočina.