Identifikacija pacova
Pacov (lat. Rattus) je sisar iz porodice glodara. Najsrodniji su miševima, a obično se od njih razlikuju po svojoj velični. Živi u gradovima, predgrađima i ruralnim područjima, često u blizini čoveka. Reč je o inteligentnim, društvenim glodarima koji žive zajedno u velikom broju. Kolonije koje formiraju imaju jasno uspostavljenu hijerarhiju i odnose. Odrasli pacovi često brinu o mladuncima i pomažu u održavanju i čišćenju jazbine. Aktivnost im je najviše izražena noću.
Pacovi su jedni od najčešćih i najvećih štetočina na svetu, koji nanose ekonomske štete i opasni su po zdravlje ljudi. Pacovi su odgovorni za prenošenje mnogih bolesti. Znakove njihovog prisustva relativno je lako prepoznati. Hrane se najrazličitijim stvarima, što uključuje voće, povrće, žitarice i insekte. Njihovo postojanje u divljini značajno je za ekosistem planete i ravnotežu u prirodnim zajednicama, kao hrana grabljivicama i predatorima poput sova, zmija, mačaka. U čovekovom okruženju zbog negativnih posledica prisustva pacova, vrši se suzbijanje i kontrola populacije.
Pacovi komuniciraju i obeležavaju svoju teritoriju mokrenjem, što predstavlja značajan rizik za javno zdravlje.
Ukoliko pronađete tragove grickanja ili naiđete na izmet tamno smeđe boje, osetite miris urina, potencijalno znači da postoji prisutnost pacova u blizini. Ako primetite ove znake, potrebno je brzo reagovati kako biste kontolisali nivo zaraženosti i smanjili zdravstvene rizike koje predstavljaju ovi glodari.
Najjasniji znak da je mesto infestirano pacovima jeste upravo pronalaženje mrtvih ili živih pacova. Oni se uglavnom kriju i ukoliko ih primetite verovatno je da u tom mestu postoji veći broj pacova.
Prisutnost oštećenih materijala i velikih rupa u zidovima sigurni su znakovi zaraze.
Pacovi pokazuju agresivno ponašanje kada im preti opasnost. Pacovi nemaju najbolji vid, ali imaju dobro razvijen miris, ukus i dodir. Takođe su veoma društvene životinje, tako da ako vidite jednog pacova, verovatno ih je više u blizini.
Deo problema sa pacovima je njihova neverovatna plodnost i brzina razmnožavanja. Pacovi počinju da se razmnožavaju već sa pet nedelja starosti i nastavljaju do dve godine.
Pacovi u kući
Kako temperature počinju da padaju i hrana postaje oskudna, pacovi će početi da traže utočište. Krajem jeseni i početkom zime pacovi počinju da se kreću u zatvorenom prostoru.
Ovi glodari će živeti bilo gde u vašoj kući, verovatno ste čuli da ljudi pronalaze pacove na tavanima, u zidovima ili starom nameštaju. Krovni pacovi koji su dobri penjači.
Vrste pacova
Pacovi se razlikuju po veličini, boji i način života. Najpoznatije vrste su domaći crni pacov, sivi pacov, norveški pacov, poljski pacov.
Domaći crni pacov
Domaći crni pacov (lat. Rattus Rattus) vodi poreklo iz Indije. Na domaćem terenu obično živi u dvorištima, ostavama za hranu ili tavanu. Izgledom podseća na miša, ali je krupniji. Dužina je od 16 do 20cm, sa mali, debelim nogama, razvijenim i razdvojenim noktima, težine od 180 do 250g.
Domaći crni pacov je svaštojed, ali će se uvek pre odlučiti za biljnu hranu. U nedostatku hrane, biće spreman da pređe put i do 10km, ali poješće i sve što se nađe pred njim. Veoma je vešt u kretanju, iako slabo vidi. Kreće se uza zid, odličan je skakač, plivač i penjač.
Veoma je otporan na loše, nehigijenske uslove, te može opstati na deponijama, kanalizaciji, fabrikama… Poznat je kao veoma velika štetočina koja nanosi ekonomsku štetu uništavanjem magacina sa hranom, kidanjem električnih instalacija, nameštaja i sličnog. Sa druge strane, crni pacovi su prenosioci i izazivači raznih virusnih, bakterijskih, parazitskih bolesti. Deratizacija domaćeg crnog pacova je nužna.
Sivi pacov
Sivi pacov (lat. Rattus Norvegicus) je veoma opasan glodar. Veličina se kreće od 40,5 do 47,5cm, sa težinom od 500g za ženke, odnosno 700g za mužjake. Ima veoma snažne noge kojima u toku dana pretrči i do 80km. Između prstiju se nalaze plovne kožice koje služe za lako plivanje. Pored snažnih ekstremiteta ima snažnu njušku kojom probija najtvrđu podlogu, pa čak i beton. U toku svog života može da okoti i do više hiljada mladunčadi.
U pitanju je veoma inteligentna životinja, koje vrlo pažljivo bira hranu. Tačnije najastarija jedinka je prvo proba, pa tek onda ostali. Živi u higijenski veoma lošim uslovima, te je prenosnik različitih zaraznih oboljenja. Dok u magacinima i mestima gde ima puno hrane, pričinjava veliku ekonomsku štetu.
Poljski pacov
Poljski pacov je manji od norveškog pacova, teži između 60 i 120 grama. Poljski pacovi su obično smeđe boje i imaju kratak rep. Žive u jazbinama koje grade pod zemljom, a mogu se naći jednako u urbanim i ruralnim sredinama širom sveta.
Kako se rešiti pacova
Pacovi su inteligentni glodari, veoma brzo uče. Sposobni su da se prilagode i prežive u najrazličitijim okruženjima. U slučaju zaraze, odnosno pojave pacova, najbolje je konsultovati stručnu službu za suzbijanje istih. Postoje različite metode kako se rešiti pacova.
Redovna deratizacija često je najpouzdaniji oblik prevencije i uništavanje pacova. Preventivne i kurativne metode deratizacije primenjuju se na svim potencijalnim žarištima.
Eko tim stručnjaci utvrdiće koja je vrsta pacova u pitanju kako bi se utvrdio najefikasniji način da se uspešno suzbiju glodari sa garancijom dugoročnog rešenja problema. Metode koje koristimo bezbedne su čak i na lokacijama gde su prisutna deca i kućni ljubimci.
Najefikasnija metoda za uništavanje pacova je njihovo hvatanje i stavljanje mamaca za glodare.