miševi

Činjenice o miševima

Miš (lat. Mus) je mali glodar koji je široko rasprostranjen u gotovo svim zemljama. U svetu postoji skoro 40 različitih vrsta miša. Različite vrste miša variraju u veličini i boji što uglavnom zavisi od njihove okoline. Najpoznatiji vrsta je kućni (domaći) miš.

Mnogi ljudi danas vole čuvati miša kao kućnog ljubimca zbog njegove male veličine i mirnog temperamenta. Miš se takođe često koristi u naučnim istraživanjima. Miševi žive u kolonijama ili porodičnim grupama. Svaka kolonija uspostavlja sopstvenu teritoriju obeležavanjem urinom i izmetom.

Miševi su veoma radoznali, svesni svog okruženja i provode vreme istražujući svoju okolinu. Oni na kraju pamte puteve kako i gde da pronađu hranu i sklonište.

Kako izgleda miš

Miševi su sitni, dlakavi sisari. Imaju vitko telo, tupu ili suženu njušku, istaknute uši i oštre male kandže. Miševi su uglavnom noćne životinje, mada će se neki povremeno hraniti i tokom dana. Miševi su brzi dobri skakači, penjači i plivači. Boja zavisi od vrste, mogu biti smeđe, crne ili bele boje sa repovima različite dužine.

Vrste miševa

Kućni miš

Kućni miš ili domaći miš (lat. Mus Musculus) je najrasprostranjenija vrsta, žive u neposrednoj blizini ljudi i oslanjaju se na nas zbog hrane i skloništa. Domaći miševi su male, sitne životinje sive boje. Veličina tela im je od 7 do 15cm, dužina repa 10cm, a težina između 18 i 35g. Nastanjuju se u domaćinstvima, u prostorima gde ima hrane, kao što su ostave, skladišta, magacini, tavani, podrumi, štale, farme, ali i industrijska postrojenja. Najviše birajute prostore jer im je tu toplo, bez vlage sa dosta hrane. Sa dolaskom hladnijeg vremena, oni gotovo uvek pronalaze toplinu u zatvorenim prostorima.

Domaći miš je svaštojed, hrani se svim onim ostacima koje pronalazi u kući. U nekim slučajevima miševi uzrokuju veliku štetu kada uđu u kuće. Grizu hranu i druge predmete po kući, takođe mogu izazvati požar ako grizu električne žice.

Kućni miševi se kote dva do tri puta godišnje sa oko deset mladunaca po leglu, tako da ih za kratko vreme može biti veoma puno. Sekutići im rastu tokom čitavog života, te stalno imaju potrebu da grickaju, čime uništavaju električne instalacije, nameštaj, tekstil, zidove i sl. Pored toga, domaći miš u kontaktu sa hranom je kontaminira i ona više nije za upotrebu. Sa druge strane nosioci su velikog broja virusa, bakterija, gljivica. Jedna od veoma opasnih bolesti je mišja groznica. Zbog svega toga, velika pažnja mora se posvetiti njihovom uništavanju, a najbolji rezultati postižu se deratizacijom.

Poljski miš

Poljski miš (lat. Apodemus Uralensis) je veći kućnog miša. Nalazi uslove za život u poljima i hrani se pretežno biljnom hranom. Živi u gnezdu koje pravi u podzemnim jazbinama. Vreme parenja mu je mart – septembar. Aktivan je tokom cele godine u toku koje se razmnožava 2 do 4 puta.

Prugasti miš

Prugasti miš (lat. Apodemus Agrarius) sa telom veličine 13cm i repom od 8cm veći je od kućnog miša. Kopa sisteme kanala u kojima se nalaze gnezdo i magacin za hranu. Zimi živi u ambarima. Biljojed je i uglavnom jede korenje, semenje, zelene delove biljaka i sitne insekte. Pari se tri do četiri puta u periodu od marta do septembra i daje četiri do osam mladih.

Prugasti miš je aktivan tokom čitave godine, leti noću, zimi danju. Zna da napravi veliku štetu u ostavama hrane, ali i na njivama među poljoprivrednim biljkama. Sa druge strane u sebi može nositi izazivača mišje groznice, te se smatra opasnom štetočinom.

Šumski miš (Apodemus sylvaticus)

Šumski miš (Apodemus Flavicollis) naseljava šume, pašnjake i njive. Ima izduženo telo dužine od 7 do 15cm, rep dužine 10cm, sa težinom od 18 do 35g. Uglavnom se hrani semenjem drveća i to hrasta, bukve, jasena. Ono što ne pojede, nosi u svoje skrovište gde stvara zalihe. Koti se dva do tri puta godišnje, sa po devet mladih iz svakog okota.

Šumski miš ne spava zimski san, ali je daleko tromiji i neaktivniji zimi. Svih ostalih meseci aktivniji je noću. Često zna da se nastani u blizini čoveka, te se smatra štetočinom koja nanosi štetu kako usevima na njivi, tako i u domaćinstvu.

Mišja groznica

Ova zaraza, u narodu nazvana „mišja groznica“, izvorno se naziva hemoragijska groznica s bubrežnim sindromom (HGBS). Prenosi se s glodara na čoveka. Iako se naziva mišjom groznicom, ovu bolest mogu izazvati i pacovi te voluharice. Nema interhumanog prenosa, tj. ne prenosi se sa čoveka na čoveka. Rezervoar zaraze je poljski miš.

Deratizacija miševa

Miševi su veoma pametni, uporni, mali glodari koji neće odustati od onoga što su naumili, a to je hrana. Kada su stambeni objekti u pitanju bitno je održavanje higijene i zaptivanje svih rupa i proširenja oko toplotnih i vodovodnih cevi, ali i električne istalacije. U protivnom oni svoje stanište mogu pronaći na tavanu, u fasadi, u izolaciji, u lamperiji. Veoma brzo se razmnožavaju i nikada nije jedan miš, budite sigurni u to.

Jedan od najefikasnijih načina u borbi sa miševima je hemijska deratizacija. Na svim prostorima, u zatvorenom i na otvorenom, nužno je postaviti hemijske preparate koji se mešaju sa hranom, kao mamcem. Postavka se vrši na mestima gde su miševi primećeni. Svi ti preparati imaju dugo dejstvo i efikasni su u uništavanju ovih malih štetočina. Oni su potpuno ekološki i bezopasni za ljude, te se mogu postavljati i u kući ili stanu, poslovnom prostoru ili skladištu. Miševi su veoma štetni po čoveka, bilo da pričinjavaju ekonomsku štetu ili su loši po zdravlje ljudi, stoga neophodno je stalno održavanje, ali i brza reakcija čim se pojave, jer se oni brzo razmnožavaju za kratko vreme.

Ukoliko vam je potrebna podrška i niste sigurni da možete izaći na kraj sa miševima, tu je Eko Tim koji ima dugogodišnje iskustvo u borbi sa ovim štetočinama. Proces deratizacije miševa obavljajmo veoma profesionalno, uz primenu ekoloških sredstava, odobrenih od strane nadležnih službi, kao bezbednih sredstava i po čoveka i po kućne ljubimce.