Drvotočac (lat. Cossus Cossus) ili crveni drvotočac, vrbotočac je ksilofagni insekt, štetočina drveta. Imaju jako sivosmeđe telo sa talasastim poprečnim prugama, dugo oko 4cm, sa rasponom krila od 6 do 9cm. Najčešće napadaju vrste drveta poput jabuka, topola, vrba, brest, ali meta mogu biti i sve ostale drvenaste biljke kao što su trešnja, dud, kruška, maslina, orah. Štetu prave u formi gusenice, bušeći hodnike češće u stablima a ređe u debelim granama, što prouzrokuje sušenje i krhkost drveća i grana koje se kasnije lako lome pod naletima vetra. U jednom stablu može se naći i do 200 gusenica.
Prezimljavaju u stadijumu gusenice unutar izbušenih hodnika. Ženke polažu oko hiljadu jaja u grupama od po pedesetak u pukotinama kore i sitnijim procepima. Stadijum jajeta traje do dve nedelje. Gusenice se razvijaju na površini, a nakon toga se ubušuju u stablo. Dužine hodnika koje prave mogu biti i do jedan metar, ispunjeni su nesabijenom crvotočinom. Mlade gusenice žive grupisano, neposredno ispod kore drveta, ružičaste ili crvene boje, dok su odrasle jedinke dužine do 10cm, crvenomrke boje, sa crnom glavom i dve crne mrlje na vratu.
Leptiri su aktivni u junu i julu, pretežno noću.
U slučaju napada, važno je suzbiti ga u što ranijoj, početnoj fazi kako ne bi došlo do velikih i nepopravljivih šteta.
Tačkasti drvotočac
Tačkasti drvotočac (lat. Anobium Punctatum) je najrasprostranjenija vrsta ove štetočine u našem regionu. Potiče iz Evrope, a raširila se na gotovo svim kontinentima. Napada jednako i lišćare i četinare, a takođe i prerađeno drvo, proizvode, predmete i drvene konkstrukcije u hladnim i vlažnim prostorijama koje se ne provetravaju. Jednogodišnja su generacija, a rojenje vrste traje od aprila do avgusta meseca.
Šareni drvotočac
Šareni drvotočac (lat. Xestobium Rufovillosum) je jedna od najkrupnijih vrsta drvotočaca, dužine i do 9mm. Razviće larvi traje od jedne do deset godina. Rojenje se dešava u periodu maj jul, ukoliko je spoljašnja temperatura veća od 17°C. Kosmopolitenska su vrsta.
Češljasti drvotočac
Češljasti drvotočac (lat. Ptilinus Pectinicornis) je rasprostranjen u Evropi, Maloj Aziji, Centralnoj i Južnoj Americi. Telo imaga je dužine do 5.5mm tamno crvene boje. Ova vrsta naprada češće bukvu, ali i hrast. Ukoliko se nastani u nameštaj, poznat je po tome da obnavlja napade dok u potpunosti ne uništi komad. Ugroženi su elementi od punog drveta, do te mere da mogu totalno da unište drvnu građu i grede ukoliko dovoljno dugo opstanu u drvetu.
Beli drvotočac
Beli drvotočac (lat. Zeuzera Pyrina) je primarno štetočina šuma, ali se može nači i u voćnjacima, posebno u zasadima oraha i dunje, na području Pomoravskog okruga. Najveću štetu nanose mladim sadnicama. Dovoljna je jedna gusenica da strada čitavo stablo biljke.
Suzbijanje drvotočca na otvorenom
Postavljanje feromonskih klopki jedan je od načina borbe protiv drvotočaca. U proseku na jedan hektar zasada potrebno je postaviti između pet i deset klopki. Period postavljanja je jun i jul mesec, kada se pojavljuje leptir i polaže jaja.
Zaražene grane i stara zaražena stabla poželjno je odstraniti i uništiti kako bi mladice nesmetano rasle.
Dezinsekcija belog drvotočca
Hemijska metoda primene insekticida može pomoći u borbi sa drvotočcem. Ovaj metod najviše utiče kad je štetočina u formi leptira, jer je proces kod larve i gusenice otežan skrivenim životom larvi koja se zavlače duboko u drvo. Ukoliko se insekticidi primene prilikom izlaska gusenica, ili dok su još plitko ispod kore, ovo može biti uspešna metoda. Kurativna metoda dezinsekcije podrazumeva i tretman kada je gusenica duboko u grani ili stablu. Tada je potrebno u otvornu rupu ušpricati insekticid jače isparivosti, a nakon toga rupu zatvoriti voćarskim voskom.