Strižibuba

Strižibuba (lat. Cerambycidae) pripada kosmopolitskoj grupi insekata tvrdokrilaca. Prepoznatljive su po izduženom telu i dugim končastim ili testerastim antenama usađenim u očni izrez koje kod mužijaka neretko mogu biti duže od ostatka tela insekta. Telo stržibuba štiti hitinski omotač. Ispuštaju karakterističan zvuk preko posebnog organa, kada su uznemirene ili im preti opasnost, po čemu su i dobile ime. Spadaju među najbrojnije i najbolje proučene familije insekata na svetu, sa oko 25.000 različitih vrsta. U Evropi živi oko 550 vrsta, dok je u Srbiji poznato 228 vrsta iz šest podfamilija: Cerambycinae; Lamiinae; Lepturinae; Necydalinae; Prioninae; Spondydinae.

Strižibuba u drvetu

Odrasle jedinke se hrane polenom, sokovima, cvetom i plodovima različitih biljaka, dok se larve hrane drvetom, bušenjem kanala praveći larvene hodnike, pa se određene vrste smatraju štetočinama. Mogu naneti ozbiljne materijalne štete kako na živom, tako i na prerađenom i ugrađenom drvetu. Razviće larve traje između jedne i pet godina, dok formirane jedinke žive kratko, oko nedelju dana.

Prirodni neprijatelji strižibuba u prirodi su parazitoidne osice, mušice, grinje, patogene gljive, kao i ptice, detlić, žuna, svraka, kreja, čvorak, sova.

Vrste strižibube

Stržibube delimo u pet grupa, u zavisnosti od biljke domaćina – vrste koje žive, razvijaju se i hrane: isključivo četinarskim drvećem, u listopadnom drveću, i u četinarskom i u listopadnom drveću; na nadzemnim delovima i korenju zeljastih biljaka i trava; u zemlji. Izdvajamo nekoliko značajnih vrsta:

Kućna strižibuba

Kućna strižibuba (lat. Hylotrupes Bajulus) je insekt štetočina drveta koja pripada podfamiliji Cerambycinae. Telo im je dužine 7-21mm braon do crne boje, sa beličastim mrljama na podkrilcima. Rasprostranjena je širom Evrope, severu Afrike, i na većem delu Azijskog kontinenta. U Srbiji ovo je najrasprostranjenija vrsta, koja ujedno nanosi i najviše materijalne štete napadajući meko drvo četinara poput bora, jele ili smreke. Napadaju suvo vazdušno drvo, drvo ugrađeno u konstrukcije i objekte, razne predmete i proizvode od drveta, drveni nameštaj, muzejske zbirke i eksponate. Odrasle jedinke se javljaju u prirodi od sredine juna do kraja avgusta. Ženka zavlači teleskopsku legalicu u pukotine drveta i može da položi i do 400 jaja. Nakon nekoliko dana, pile se larve koje se ubušuju u drvo, kreirajući larvene hodnike. Na pojedinim mestima naprave otvore, crvotočinu. U stadijumu larve mogu opstati i po nekoliko godina. Po obimu štete koju pričinjava, kućne strižibube se nalaze na drugom mestu, odmah iza termita.

Riđa kućna strižibuba

Riđa kućna strižibuba (lat. Stromatrium Fulvum) smatra se štetočinom drveta. Napada isključivo listopadno drvo. Obitava na području mediteranske Evrope, Kavkazu, Iranu, Mesopotamiji i Južnoj Americi. Aktivne su noću i privlači ih veštačka svetlost. Roje se u junu i julu, a ženke polažu jaja kako u pukotine i sastave dasaka, tako i u glatke i otvorene površine drveta, ovde ubrajamo i lakirane površine. Larve se odmah ubušuju u drvo, kreirajući hodnike u pravcu vlakana i stvarajući strugotinu. Otvori su sitni i slabo vidljivi golim okom. Odrasle larve se približavaju površini, izgrađujući lutkinu kolevku, čiji izlaz prema izletnom hodniku zatvaraju strugotinom. Česta je pojava u parketu i masivnim elementima nameštaja.

Plavi kalidijum

Plavi kalidijum (lat. Callidium Violaceum) Roje se od maja do jula. Ženka polaže jaja u gomilicama, u duboke pukotine drveta zahvaljujući izuzetno dugoj legalici. Formirane larve ulaze u drvo, bušeći široke larvene hodnike. Generacija je uglavnom jednogodišnja, ređe dvogodišnja ili trogodišnja.

Dok je kućna strižibuba štetočina sa kojom se redovno borimo, neke od vrsta nalaze se na listi zakonom zaštićenih ugroženih vrsta: Hrastova strižibuba (lat. Cerambyx Cerdo); Bukova strižibuba (lat. Morimus Fenereus); Alpska strižibuba (lat. Rosalia Alpina). Nastanjuju šume i iako se smatraju za prvoklasne štetočine koje najčešće napadaju šume hrasta i bukve, njihovo uništavanje upotrebom neselektivnih sredstava je strogo zabranjeno.

Suzbijanje strižibuba

Suzbijanje ksilofagnih insekata, kao i svih drugih koji vode skriven način života nije jednostavan proces. Prvi korak je prepoznati simptome, bilo da se radi o spoljnom drvetu, drvnoj građi, drvenim konstrukcijama, nameštaju ili stolariji. Prvi signal je pojava crvotočine. Ulazni i izlazni otvori jasno govore o kakvom problemu je reč. Ukoliko strižibube zaposednu drvo, bez reagovanja na vreme, može doći i do lomljenja stabala. Kod drveta signal mogu biti odvajanje kore i smolotočina, kao i veća koncentracija prirodnih neprijatelja strižibube.

Preventivne mere potrebno je sprovoditi na svim mestima gde se drvo prerađuje, čuva i upotrebljava. U prirodi potrebno je izabrati pravo vreme za seču stabala, jer je drvo zimske seče otpornije od onog sečenog leti. U skladištima i stovarištima drvne građe potrebno je izabrati adekvatno mesto za skladištenje i slaganje drveta, pravilno slaganje materijala, sušenje drveta, kao i opšta higijena prostora. Kad je reč o nameštaju, otarasite se starih neupotrebljivih drvenih predmeta, izbacite ih iz kuće, nemojte ih čuvati i gomilati po tavanima i podrumima.

Fumigacija je kurativna mera hemijske kontrole drveta koje je već zaraženo insektima primenom gasovitih insekticida. Alternativa je aplikacija tečnih insekticida na zaraženo drvo.

Eko Tim sprovodi efikasne tretmane zaštite i suzbijanja strižibuba, koristeći ekološka sredstva i najsavremenije metode.