žižak

Žižak (lat. Curcolionoidea) ili Sipac, je tvrdokrilac, biljojed, najpoznatija štetočina i pretnja drvetu u kući (crv u drvetu, crvotočina).

Crvi koji se nastane u drvetu vrlo često su problem koji se godinama zanemaruje ili ne primeti.

Kada napadnu nameštaj, parket ili krovnu građu mogu ih ozbiljno oštetiti i naneti vam veliku materijalnu štetu i zato uništavanju crva u drvetu treba pristupiti čim ih primetite.

Kako da znate da li imate žižak u parketu?

Ovo su znakovi koji znače da postoji prisustvo žiška u vašoj kući.
Jedan od prvih znaka je svakako rupe u prketu ili na bilo kojoj drvenoj površini.
Proverite na našem sajtu kako izgleda zaraženo drvo, kako biste bili sigurni da je upavo to problem i u vašoj kući.

Žižak u drvetu često predstavlja veliki problem ljudima tako što proizvodi neprijatan zvuk dok nagriza drvo.

Vrste žiška

Pšenični žižak

Pšenični žižak (lat. Sitophilus Zeamais) poznat je i kao žitni žižak i štetočina skladišta. Tamno smeđe do crne je boje. Veličina mu se kreće oko 4mm. Ima specifičnu glavu koja prelazi u rilo. Iako ima jedan par krila, u pitanju je insekt koji ne leti.

Pšenični žižak nastaje tako što ženka polaže jaja u zrna. Jedno zrno jedno jaje, iz koga se dalje razvija larva, pa odrasla jedinka. Obično položi oko 150 jaja iz kojih se izleže od 40-250 komada novih jedinki. Pre unošenja prinosa u skladište, isto je neophodno dobro očistiti i dezinfikovati. Povremeno je nužno proveravati skladište i prskati ga isključivo registrovanim sredstvima. U domaćinstvima, zaražena hrana se baca, a ostava se dezinfikuje.

Pasuljev žižak

Pasuljev žižak (lat. Acanthoscelides Obtectus) poznati i kao gagrica je vrsta insekta koja nanosi štetu u poljima i skladištima, prvenstveno pasulja, ali i drugih mahunarki. Može preleteti i po nekoliko kilometara, što treba uzeti u obzir prilikom preduzimanja mera suzbijanja. Smeđe žućkaste je boje, sa šarama nepravilnog oblika. Odrasla jedinka je dužine od 4 do 5 milimetara.

Graškov žižak

Graškov žižak (lat. Bruchus Pisorum) može naneti štetu prinosu zrna graška na poljima i do 50 procenata. Ima jednu generaciju godišnje, a do potpunog razvitka dolaze nakon dva meseca. Dužine su do 5 milimetara, tamne boje sa svetlijim i tamnijim šarama. Telo im je prekriveno sitnim dlačicama. Graškov žižak je monofagni insekt, što znači da napada samo jednu vrstu biljaka, grašak.

Žitni žižak

Žitni žižak (lat. Sitophilus Zeamais) osim što napada žito, napada i kukuruz, pirinač, ječam, zob, kesten. Žitni žižak ne leti, razlikuje se od ostalih insekata po karakterističnom izgledu glave koja podseća na surlaša. Loše podnose niske temperature, pa u zavisnosti od vremenskih uslova imaju prosečno 6 generacija tokom godine, odnosno im je životni vek u zavisnosti od perioda između 5 nedelja i 5 meseci. Veliku sličnost sa žitnim žiškom dele kukuruzni žižak i pirinčani žižak.

Pirinčani žižak

Pirinčani žižak (lat. Sitophilus Oryzae) je nalik bubi. Dužina mu dostiže do 3mm, crveno-smeđe je boje. Ženka polaže od 300 do 500 jaja. Ova vrsta žižka može da leti i tako napada bilje. U jednom zrnu može da bude i više položenih jaja. Za razliku od žitnog žižka koji se javlja u silosima i skladištima, pirinčani žižak se javlja u toplijim krajevima i u polju. Optimalna temperatura za razvoj kreće se od 24 do 28⁰C.

Pirinčani žižak godišnje se veoma brzo umnožava (razvija tri do četiri generacije) te po brojnosti može naneti velike štete u skladištu.

Kukuruzni žižak

Kukuruzni žižak (lat. Sithophilus Zeamays) je štetočina koja napada kukuruz u zrnu u skladištima, ali i kukuruz u klipu, na poljima. Veoma je dobar letač i lako se prenosi. A budući da se razvija i hrani unutar zrna, može uništiti veliku količinu prinosa. Sa druge strane, zahvaljujući svom metabolizmu, oslobađa toplotnu energiju, čime dolazi i do zagrevanja kukuruza, čime gubi na svom kvalitetu. Optimalni uslovi za njegov razvoj su vlažnost vazduha preko 60%, vlažnost zrna iznad 10%, temperatura vazduha između 22 i 25⁰C.

Ženka kukuruznog žižka izleže između 300 i 500 jaja, a najveće štete pričinjava u stadijumu larve. U toku godine moguće je da izvede i do četiri generacije. Da bi kukuruz bio siguran, neophodno je skladište, silose, dobro očistiti, zapušiti rupe, okrečiti, a potom i tretirati odgovarajućim hemijskim sredstvima. U protivnom, štete mogu biti ogromne.

žižak u drvetu

Kako sprečiti pojavu žiška u vašoj kući?

Problemi mogu nastati već u stovarištu drvene građe, odakle može stići materijal koji već ima larve koje se nalaze u njemu. Zato bi se zaštita drveta od insekata trebala obaviti što pre, za to se grade posebni pogoni gde se koriste mikrotalasi za neutralisanje crva.

Ako se primeti drvena građa koja je zaražena štetnim insektima, ona treba što pre biti uklonjena sa tog prostora.

Eko Tim ima efikasna rešenja i sprovodi mere termalnog zamagljivanja i fumigacije za potpuno uništenje crvotočine u drvetu.

Zaštita drveta od crvotočine

  • Pripreme pred tretman – Prostor očistiti od tragova crvotočine radi kasnijeg praćenja stanja (ukoliko je to krovna konstrukcija prebrisati prah koji se stvorio dejstvom žižka na podu).
  • Obaveza nakon tretmana – Nakon tretmana u prostoru u kome se radio tretman protiv crvotočine ne sme se boraviti 10 sati i nakon tog vremena potrebno je otvoriti prozore i vrata kako bi se prostor izluftirao i bio bezbedan.
  • Garantni rok – Garancija uspešnosti za crvotočinu zavisi od dostupnosti drveta za tretman. Ukoliko je drvo za tretman dostupno 100 % daje se garancija uspešnosti 1 godinu dana ali ukoliko drvo nije skroz dostupno garanciju uspešnosti od jedne godine dajemo nakon izvršenog drugog tretmana koji bi trebao uslediti 21 dan nakon prvog tretmana. Drugi tretman se tarifira sa 25% popusta u odnosu na cenu prvog dolaska.