Škorpija

Škorpija (lat. Scorpiones) ili škorpion je predstavnik najkrupnijih paukolikih životinja. Ovi suvozemni zglavkari smatraju se jednom od najstarijih živih kopnenih vrsta na planeti.

Tokom dana skrivaju se na vlažnim i mračnim mestima, ispod kamenja i trulih panjeva, u različitim pukotinama, stelji, mahovini. Tokom noći ovi predatori kreću u lov. Najčešće se hrane insektima, koristeći otrov za usmrćivanje. Način ishrane i života, gde najčešće ignorišu čoveka, čini ih korisnim životinjama u ekosistemu.

Ubod škorpije

Strah koji se javlja kada primetimo škorpiju može da izvede paničnu reakciju i nesmotreno ponašanje koja jednako uznemiri i osobu i životinju. U tim situacijama najčešće dolazi do uboda, koji su inače retki na našim prostorima. Bol kod uboda je na nivou komarca i ose. Ukoliko vas ujede škorpija, nema potrebe za brigom. Ispratite mesto uboda u prvih pola sata. Ukoliko osim bola nema drugih simptoma, namažite kremu i koža će se smiriti u okvirnom roku od 24 sata. Ako se javi alergija, otok, posetite Dom zdravlja, jer je verovatno izazvana alergijska reakcija.

Škorpije u Srbiji

Poslednjih godina primećeno je sve veće prisustvo škropija na području Beograda, ali i čitave Srbije. Vrste sa kojim se susrećemo ne predstavljaju veliku opasnost po čoveka, ali ipak treba biti na oprezu. Škorpioni u našem okruženju su manjih veličina, pa je i količina otrova kojim raspolažu, pored toga što su blažeg intenziteta (na nivou ose ili pčele), takođe i u manjoj količini u odnosu na tropske forme. Kod ljudi preosetljivih na otrov, ubod može izazvati anfilaktički šok. Pojavljuju se početkom proleća, sa prvim toplijim danima, dok je zemljište još uvek vlažno. Primetne su po šumama, gradskim parkovima, kao i u privatnim dvorištima, neretko u blizini kuća.

Vrste škorpija

Na svetu postoji opisano oko 2500 vrsta, podeljenih u preko 100 rodova, uz osnovnu podelu na Buthida i Iurida. U Evropi živi oko 15 različitih, dok ih u Srbiji ima tek nekoliko. Kod većine vrsta neurotoksični otrov nije opasan za čoveka, ali u nekim slučajima može biti smrtonosan. Vrsta Androctonus Australis živi u pustinji Sahara i jačina njenog otrova je ekvivalentna jačini otrova zmije kobra. Jedne od opasnijih vrsta su iz roda Centruroides čije je stanište Meksiko, Južna Amerika. Najpoznatije vrste su Scorpio Maurus, Androctonus Australis i Euscorpius Carpathicus.

Mali karpatski škorpion

Mali karpatski škorpion (lat. Euscorpius carpathicus) najčešće se sreće na našim prostorima i širom Evrope. Njen otrov nije opasan, ubod najčešće izaziva samo svrab, osim ukoliko ste alergični na neku od komponenti otrova. Kako se kreću uglavnom u sumrak i noću, uz skrovit način života, nisu često vidljive.

Izraelski pustinjski škorpion

Izraelski pustinjski škorpioni predstavljaju vrstu izuzetno opasnu po čoveka. Otrov koji čini mešavina veoma snažnih neurotoksina, prilikom uboda stvara jak bol, praćen komom i paralizom. Ubod ovih škorpija ne predstavlja smrtonosnu opasnost za odraslog zdravog čoveka, ali su rizična grupa deca, starije osobe, kao i srčani bolesnici. Izraelska pustinjska škorpija svoje stanište ima na području Severna Afrika i Bliski Istok.

Dezinsekcija škorpija

Ukoliko ste imali susret sa škorpijama, obratite nam se za pomoć. Možete ih pronaći u stanovima i zgradama na lokalitetima u blizini šuma i parkova, kao i češće u podrumima, zbog povećanog stepena vlage. Košutnjak, Avala, Topčider su lokacije sa najvećim brojem registrovanih jedinki, ali sreću ih i stanovnici opština Vračar, Savski Venac, Ştari Grad, Palilula. Preporuka je ne dirati škorpije kako se ne bi izlagali opasnosti od ujeda. Profesionalnom opremom i preparatima vršimo bezbedno istrebljenje škorpija, dezinsekcija Beograd i Srbija. Ukoliko se odlučite da sami uklonite škorpiju, obavezno koristite zaštitnu rukavicu ili tkaninu, budite nežni i pažljivo je vratite nazad u prirodu, jer su ove bezopasne životinje važna karika u našem ekosistemu.