Gubar (lat. Lymantria dispar) poznat i kao gubar glavonja ili hrastov gubar, je štetočina koja prouzrokuje štetu i golobrste na šumskim površinama i voćnim stablima. Gubar je polifagna vrsta leptira, pripada redu Lepidoptera i podredu Ditrysia. Najveća je štetočina lišćarskih šuma i voćnjaka kada je u obliku gusenice. U voćnjacima ugrožene su vrste poput jabuka, šljiva, trešnja, dunja, kao i drugi zasadi u neposrednim blizinama šume. Vode samostalan život, retko se mogu naći i dve gusenice zajedno.
Gubar se smatra najštetnijom insektskom vrstom za šume u Srbiji
Gubar gusenice su tamne boje, valjkaste, sa osam pari nogu, tri grudnih i pet pari trbušnih. Javljaju se u periodu april maj. Nakon prehrane koja traje po mesec dva, tokom juna javljaju se prvi leptiri. U međuvremenu, gusenice se prenose putem vetra zahvaljujući dugim gustim dlakama. Roje se tokom jula meseca. Ženke polažu jaja u ovalni oblik natopljen sluzavim sektretom i obložen dlakama koje skidaju sa stomaka. Leglo sadrži između dvestotine i četiristotine jaja, a oblikom podseća na gljivu guba, po čemu su dobili ime. Nedugo nakon formiranja legla, ženka gubara ugine. Prezimljuju u stadijumu legla na stablu i većim granama, najčešće sa južne strane stabla. Larve se pojavljuju sa povoljnim vremenskim uslovima.
Golobrst gubar gusenice
Fotofilan je, pojavljuje se samo noću i u sumrak, dok se u toku dana skriva. Imaju jednu, do dve generacije godišnje. Spada u periodične štetočne koje se javljaju na svakih nekoliko godina, a šteta koju nanesu može trajati između dve i tri godine dok se vegetacija ne povrati. Kada se pojave, to je u veoma visokoj brojnosti, gde se masovno namnožene gusenice intenzivno hrane i izazivaju golobrst šume na velikim prostorima. Fiziološke su štetočine. Usled golobrsta, stabla drveća fiziološki slabe, nakon čega često bivaju napadnuta i od strane drugih štetočina. Ukoliko se infestacija ponovi nekoliko godina uzastupno, može doći do kompletnog sušenja stabala.
Suzbijanje gubara
Suzbijanje gubara deli se na preventivne i represivne mere. Preventivne mere podrazumevaju praćenje stanja populacije na nivou teritorije Srbije, što je zakonska obaveza ovlašćenih službi. Ovo se vrši putem nekoliko metoda: metod stalnih oglednih površina, metod privremenih oglednih površina i Maršrutni metod.
Represivne mere obuhvataju mehaničko fiziološke mere koje se sastoje iz sakupljanja i uništavanja raznih stadijuma gubara mehaničkom ili fizičkom silom. Biološke mere se primenjuju protiv stadijuma gusenice i leptira. Hemijske mere mogu se primeniti na stadijum gusenica i jajeta. Suzbijanje insekticidima najefikasnije je dok su gusenice u ranom stadijumu razvitka.
Prirodni neprijatelji gubara su grinje, uholaža i veliki guseničar.