Stonoga (lat. Myriapoda) je kopnena životinja koja živi u vlažnim staništima. Može imati od 15 pari do čak 200 pari nožica uz pomoć kojih se jako brzo kreće, što je upravo i razlog zašto ih je teško uhvatiti. Duga je od 2,5 do 5cm, najčešće žuto-sive boje, kao i crne, mrko smeđe, braon. Ima duguljasto telo podeljeno u dva dela, glavu i člankasti trup koji može imati od 10 do 173 članka, na kojim se nalaze par ili dva para nogu.
Gde se najčešće pronalaze stonoge?
U zatvorenim prostorima, stonoge ćete najčešće videti na zidovima. U našim krajevima stanište nalaze se pod trulim i raspadajućim kamenjem i drvetom, ali najčešće u vlažnim mestima kao što su podrumi i šupe, gde često nailazimo na infestacije stonoga koje žive u kolonijama. Ukratko, stonoga voli male, ravne, hladne i mračne prostore, i ukoliko im se ukaže prilika, velika je verovatnoća da će se nastaniti u takvom okruženju.
Pegava stonoga
Pegava stonoga (lat. Blaniulus Guttulatus) je dugačka 15mm svetlo žute ili krem boje sa crvenim tačkicama na obe strane. Retko je vidljiva zbog podzemnog načina života, ali spada u jednu od najčešćih vrsta. Može načiniti štete biljkama poput krompir, jagode, šećerna repa i drugo slično povrće. Njenu pojavu prouzrokuje prethodno napadnuta biljka nekim oboljenjem ili drugim štetočinama poput insekata i puževa.
Baštenska stonoga
Baštenska stonoga (lat. Scutigerella Immaculata) beličaste je boje sa dvanaest pari nogu i dugim antenama. Najčešće se javlja u zimskom periodu u zaštićenim prostorima za gajenje biljaka poput staklenika, dok tokom sezone na otvorenom napada vrste poput kukuruza, krompira, šećerne repe i sličnog. Zaštita od ove vrste najefikasnije se rešava dezinsekcijom zemljišta pre započinjanja uzgajanja biljki.
Milipedi
Milipedi su podvrsta stonoga koja najčešće nastanjuje otvorene prostore. Okruženje u kom se mogu naći je trula vegetacija i zemlja u baštama, dvorištima, parkovima. Za opstanak potrebna im je vlaga. U periodu toplog vremena hrane se i živim biljkama. U čovekovom okruženju mogu se nastaniti na tremovima, terasama, podrumima i tavanima. Ukoliko uđu u dom, najčešće se zadržavaju u kuhinji ili kupatilu, u mračnim delovima prostorija gde ima dosta vlage.
Kako sprečiti ulazak stonoga u kuću?
– Da biste sprečili njihov ulazak zatvorite sve pukotine u kući kako ne bi imale kuda da se uvlače
– Očistite kuću i sprečite nastanak vlage, jer one traže vlažna mesta u kući i vrebaju plen
– S obzirom da jedu insekte u kući, pokušajte da smanjite broj insekata u vašem domu i time im uskratite hranu
Da li su stonge opasne za ljude?
Stonoga nije opasna, ali grize. Ugriz stonoge može biti veoma bolan. Simptomi uboda zavise od veličine jedinke, ujed se manifestuje crvenilom i otokom, koji uobičajeno ne traju duže od 48h. S obzirom da su relativno bezopasne za čoveka, a da se hrane pretežnoinsektima, može se zaključiti da je u nekim slučajevima stonoga više korisna nego štetna. Zbog toga u vašem domu nikada neće biti paukova i drugih insekata, ukoliko se nastane stonoge.
Kako mi vršimo tretman protiv stonoga?
Tretman protiv stonoga se vrši bezbednim preparatima, insekticidnim sredstvima širokog spektra, pa primenom metode dezinsekcija u vrlo kratkom roku možemo rešiti problem sa stonogama. Uništenje stonoga vrši se apliciranjem adekvatnih preparata po utvrđenim putanjama kretanja.
Pozovite Eko Tim kako bi što pre zakazali termin.